„Ne znam sa kim da razgovaram, studentski plenumi su uvoz ih Hrvatske“, rekla je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, koja je iskazala spremnost da razgovara sa studentima u blokadi, ali ne zna s kim tačno.
„Nije bitan broj (studenata u blokadi), da postoji i jedan koji želi da razgovara, ja bih razgovarala. Trenutne blokade su iz nekog razloga iz ove ‘blokadne kuharice’ iz Hrvatske. Ta ‘blokadna kuharica’ kao plenum ne postoji na našim fakultetima. Ne znam sa kim da razgovaramo, jer nemamo studentski parlament, nego taj plenum koji je definisan ‘blokadnom kuharicom’“, rekla je Brnabić.
Iako ga smatra uvozom iz Hrvatske plenum nije novina u Srbiji, budući da je kao koncept korišćen više puta tokom studentskih protesta.
Prvi put taj termin se čuo tokom blokade Filozofskog i Filološkog fakulteta u Beogradu 2011. godine, s tim što su tada zahtevi studentskih protesta bili vezani prevashodno na uslove studiranja, odnosno olakšice za upis na teret budžeta, te ograničavanje visine školarina.
Zauzimanje fakultetskih i univerzitetskih zgrada, spavanje, učenje, diskusije, alternativna predavanja u prostoru visokoškolskih ustanova – sve su to obeležja koja prate blokade, na kojima se sve odluke donose u plenumima.
Kako su objasnili sami studenti, plenum je glavno telo na kojem se direktno, demokratskim putem donose sve važne odluke vezane za protest.
Na plenumu svaki prisutan student ima pravo da iskaže svoje mišljenje ili da da predlog, a odluku donose svi, glasanjem za ili protiv. Predlozi se usvajaju prostom većinom glasova.
Plenumom predsedava grupa od par ljudi u kojoj jedan ima zaduženje da moderira, drugi da mu pomaže u tome, a treći da vodi zapisnik.
Na kraju svakog plenuma se izglasava nova grupa „moderatora“ koja će pripremiti i voditi sledeći plenum.
U periodu između dva plenuma, tela putem kojih se studenti organizuju su radne grupe u kojima svako može da učestvuje i koje se takođe izglasava plenum pred kojim su one i odgovorne.
Postoje radne grupe za odnose sa medijima, agitaciju, društvene mreže, obezbeđenje itd.
U njih se biraju ljudi koji su zainteresovani da se time bave i oni mogu da rade stvari koje ne moraju da čekaju za izglasavanje od strane svih. Oni su dužni da ispunjavaju zadatke koje im je plenum postavio i da ga o tome izveštavaju.
Da se u organizaciji protesta oslanjaju na iskustva nekadašnjih kolega iz Hrvatske studenti to ne kriju.
Pre nekoliko dana na Filološkom fakultetu u Beogradu upravo je bilo govora o knjizi “Blokadni kuvar – recepti za uspešnu blokadu”, koja detaljno opisuje kako je izgledala blokada Filozofskog fakulteta u Zagrebu 2009. godine.
Priručnik govori o direktnoj demokratiji, načinu organizacije plenuma, novoj studentskoj medijskoj strategiji i društvenom kontekstu borbe za besplatno obrazovanje, napisali su studenti u pozivu za ovaj skup.
Organizovanje plenuma je bilo viđeno i tokom ranijih studentskih protesta u BiH i Makedoniji.
TEKST: Danas.rs
