Reprezentacija Srbije u fudbalu savladala je Švajcarsku u Leskovcu u okviru trećeg kola Lige nacija sa 2:0, a dugo će se pričati o pogotku Aleksandra Mitrovića.
Sjajni napadač je već imao prilike da na najvećoj sceni trese mrežu „omraženih“ Švajcaraca, ali se tek na stadionu „Dubočica“ radovao prvoj pobedi kojom je Srbija ostala u igri za plasman u četvrtfinale.
Dobro izdanje i zasluženo slavlje srpskih fudbalera koji dugo nisu obradovali naciju jer je iza nas bio period lošijih rezultata.
Samo, umesto da se priča samo o fudbalu, majstoriji Aleksandra Mitrovića i činjenici da je Dragan Stojković Piksi sa desetkovanom ekipom zbog otkaza i povreda uspeo da ostvari veliki trijumf, u prvi plan je došlo skandalazno stanje terena na lepotici u Leskovcu kako je često nazivan jedan od tri nova stadiona kojim se srpski fudbal diči.
Loznica, Leskovac i Zaječar su dobili nove i moderne objekte što je za generalno lošu infrastrukturu u srpskom fudbalu predstavljalo pravo osveženje.
Na stranu nelogična odluka da se za lokacije izaberu gradovi koji nemaju prvoligaše, a Zaječar i Loznica u ovom trenutku ni drugoligaše, pa ozbiljnog fudbala ima tek u tragovima, mnogo je veći problem bio što na praktično novim objektima gotovo i ne može da se igra ozbiljan fudbal.
Meč koji je trebalo da bude spektakl i praznik fudbala na kraju nije bio ni nezanimljiv ni toliko loš, ali je bilo vidljivo koliko se ekipe muče da igraju na nečemu što više liči na oranicu nego na teren za ozbiljne mečeve i koji je kako je meč odmicao bivao sve gori.
A, nije to problem samo u Leskovcu.
Sa sličnom situacijom, u još većoj razmeri susreo se i stadion „Lagator“ u Loznici koji je od sva tri, predmet najvećih kontroverzi od samog početka.
Tamo je ovog leta održano obeležavanje godišnjice „Oluje“, koja je ostavila velike posledice.
Tako je OFK Beograd koji nema uslove za igranje fudbala na Karaburmi umesto u Loznici kao domaćin zbog podloge završio u Zaječaru.
Državno obeležavanje Dana sećanja na stradale i prognane u hrvatskoj akciji „Oluja“ načelo je teren na novim mestima i praktično stopiralo igranje fudbala. Superligaši IMT i OFK Beograd preselili su se u Zaječar, na Lagatoru neće moći da se igraju ni srpskoligaške utakmice.
Dakle, čak ni Loznica nije mogla da zaigra na stadionu u svom gradu, koji je koštao preko 20 miliona evra.
Da stvar bude još gora, OFK koji je prvobitno trebalo da igra u Zaječaru u Loznicu je došao jer stadion u Zaječaru nije imao potrebne dozvole za takmičenje u Superligi Srbije, ali je bar teren bio u ispravnom stanju, pa se ipak tamo zaigralo.
Problem je još veći ako se u obzir uzmu dve činjenice.
Prvo, krajem prošle godine je osnovano preduzeće „FSS stadioni d.o.o“ koje je u amanet dobilo da upravlja i održava pomenuta tri objekta. Godinu dana nakon formiranja ovog preduzeća situacija je izmakla kontroli.
Za direktora firme imenovan je Ljubisav Sekulić, predsednik komisije za stadione, bezbednost i sigurnost u FSS. U poslednjoj deceniji Sekulić je bio jedan od najboljih operativaca u FSS.
Zanimljivo je da je nekoliko meseci pre osnivanja ovog preduzeće predsednik Srbije Aleksandar Vučić pričao kako u zemlji nema ko da upravlja stadionima.
„I tu ćemo dati nekoj od svetskih agencija da upravlja ovim novim stadionima, da bi mogli da na najbolji način upravljaju događajima, da osmišljavaju događaje na godišnjem nivou i da zarađuju novac“, objasnio je tada Vučić, ali od toga na kraju nije bilo ništa
Nakon meča u Leskovcu oglasio se Branko Radujko, novi generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije koji je istakao da je sve posledica teškog javašluka.
„Činjenica je da je utisak posle tako velike pobede donekle pokvarilo loše stanje terena, za koje Fudbalski savez Srbije preuzima odgovornost.
Reč je o posledici neadekvatnog održavanja u prethodnom periodu, a propusti koje smo zatekli, poput ovog sa terenom u Leskovcu, su jasan pokazatelj zatečenog javašluka i neodgovornosti. Nije država gradila stadione i terene da bi ih neko neodgovorno koristio. Oni su vrednost za buduća vremena i tako ćemo se prema njima odnositi“.
Drugi problem leži u činjenici da su prema dostupnim informacijama tri stadiona koštala 78 miliona evra, pa je pitanje kako je moguće da investicija u koju je uložen ogroman novac dospe u stanje jedva pogodno za igru.
Zanimljivo je i da je u srpskom fudbalu održavanje pomenutih hibridnih podloga postao hroničan problem jer očigledno oni koji su donosili odluke da se postave takvi tereni nisu uzeli u obzir održavanje niti obučavanje ljudi da takvu podlogu drže u adekvatnom stanju.
A treba podsetiti i da je u Loznici bilo problema i tokom gradnje, a svedoci smo na kraju i gotovo komičnih odluka.
Sam predsednik Vučić je na otvaranju stadiona rekao da je bilo problema, poput onog sa travom koju je napala bakterija, kao i da je voda je prilikom poplava prodrla i u pojedine prostorije na stadionu.
„Bila je neka voda, ali su to rešili. Bila je poplava ovde, da li Jadar? Bolnički potok, eto još gore. UEFA dođe i onda vam kaže morate da dogradite nešto oko toaleta, morate da obezbedite boks za gostujuće navijače i sad su nam sva tri nova stadiona (Loznica, Leskovac i Zaječar) po najvišim UEFA standardima izgrađeni“, uveravao je Vučić.
A podsetimo se i neverovatnog gafa sa stolicama.
Praksa i u Srbiji i u svetu je da se stolice na stadionima postavljaju u bojama kluba koji na njima igra. Tako su na stadionu Partizana crno-bele, na stadionu Crvene zvezde crveno-bele, Zemuna plavo-zelene, Liverpula crvene i tako dalje…
Teško je razumeti onda kako je došlo do toga da su stolice na stadionu Loznice, koja tradicionalno igra u zeleno-beloj kombinaciji, plave, dok su na stadionu Timoka u Zaječaru koji igra u plavim dresovima stolice – zelene.
S obzirom na to da stadione grade različite firme, teško je pretpostaviti kako je sve krenulo naopako.
Sada možemo opravdano da postavimo pitanje šta nas čeka sa „Nacionalnim stadionom“ koji je počeo da se gradi.
FOTO: RTS/Printscreen
