Zahtev studenata koji su blokirali rad fakulteta zbog tragedije u Novom Sadu u kojoj je stradalo 15 osoba da se Novak Đoković oglasi povodom njihovih zahteva i njegova kasnija podrška ponovo je dovela u centar pažnje značaj sportista u Srbiji.
Gest najboljeg tenisera sveta bio je glavna vest čak i na RTS-u, preneli su ga neki mediji u Evropi i pomogao je da se skrene pažnja na ono što se događa u Srbiji.
Ipak, istoričar Milan St. Protić smatra da je pogrešno tražiti od sportista da se izjašnjavaju o stvarima koje nisu usko vezane za ono čime se bave i da je to, donekle, odraz infantilnosti naroda.
On dodaje da insistiranje Srpske napredne stranke da u svoje redove dovede sportiste nije izum trenutno vladajuće partije i da je vidljivo da im ova dugogodišnja marketinška akcija posustaje.
„Ovima koji su osrednji, ali i ovi koji su ozbiljne pare zaradili mogu da dobiju određene beneficije koje su im bitne. Nisam primetio da je neki sportista prvog reda pristupio vladajućoj stranci, to su, uglavnom, oni koji su bili prosečni ili ispodprosečni, a očekuju da kao članovi vladajuće nomenklature od toga imaju određene koristi, da li tako što dobijaju funkcije po savezima, klubovima ili imaju neke poslovne veze i interese koji zavise od vladajuće garniture“, objašnjava Protić.
U 2024. SNS nije potpisao ugovore sa većim brojem sportista, pa su čak morali da u partiju učlane bivšeg slovenačkog rukometaša Renata Vugrineca, ali su uz njega dodali Stefana Mitrovića, još jednog u nizu vaterpolista. U 2023. „SNS ekipi” priključili su se Radmilo Mišović, Zoran Slavnić, Đorđe Gagić, Ivica Kralj, Svetlana Kitić, Zoran Gajić i Đula Mešter, priključili su se Željko Rebrača, Dejan Tomašević, Ilie Lupulesku, Ratko Radovanović i Janko Tipsarević.
