Na svega dvadesetak kilometara od Prištine nalazi se selo Slivovo, koje je nekada brojalo više od 250 domaćinstava. Danas u njemu živi svega pet porodica.

Iako su ostali gotovo sami, preostali meštani Slivova odlučili su da ostanu na svojim ognjištima. Život na selu nije lak, većina živi od penzije i minimalca ali i vrednih ruku ovih domaćina.

„Pa živimo kako moramo, inače ljudi nema, mladih nema i tako. Stari su tu, negde dvoje, negde trioje, negde jedan i tako to. – Koliko je Srba ostalo? Pa ne znam da li ima 15, ukupno sve. Ranije je bilo dobro, ranije je bilo veliko selo. Ovde je skoro imalo negde Slivovo i Dragovac mesna zajednica, oko 250 domaćinstava, možda je i više imalo. Ja sam trenutno u penziji radimo poljoprivredu to što možemo, mehaniku imam“, rekao je Žika Mirković.

„Teško se živi. Zapošljavanja nema. Živimo od minimalca i tako. Omladina je otišla za Srbiju, dece nema, ja sam sa ženom tu. Zemlju imamo negde oko 7 hektara. Radimo ono što možemo. Sve sami. Malo stoke držimo i tako. Deca ne dolaze, pravo da ti kažem, zbog same situacije izbegavaju da dolaze imaju posao i rade po Srbiji“, kazao je Miro Mirković.

U selu je ekipa RTK2 zatekla i osamdesetogodišnju domaćicu koja i danas sve radi sama. Bez obzira na godine, ona brine o svom domaćinstvu, obrađuje baštu, peče rakiju i sprema zimnicu.

„Za zimu sve spremamo, sve. I papriku, paradajz, ajvar, ljutenicu i pinđur. Sve spremamo što treba za zimu. Nikad ne kupujemo, već 15 dana i više se sprema. Evo tegle su tu, to spremamo sad za zimu. Mene zadržava ovde rad. Rad, priroda, meni je ovde merak. Imam dole baštu, pa imam kuću dole, nova kuća pravljena, 70 ari plac, imam sve, ali ako sednem, ja ne mogu da ustanem. Takva je moja navika, eto, ja sam radila, radila, radila, mislim i sreću sam izrabotala. Deca viču na mene, i sin, i ćerke, ali ja, ono moje što znam, ja ako sednem, ja sam gotova, ja ću da legnem i više da ne ustanem. Po ceo dan sam u pokretu, milo mi je da radim, sve je puno, sve je lepo, nemam reči“, kazala je Pavić Mirjana.

Slivovo danas nema ambulantu, pa se meštani za svaku lekarsku pomoć moraju upućivati u Gračanicu, što im dodatno otežava život. Problem im predstavlja i gradska voda koja nije za piće, a u seoskoj školi, koja je nekada brojala desetine đaka, danas nastavu pohađaju samo dva učenika.

Foto i tekst: RTK live