Tužno je ovih dana biti stanovnik Novog Sada, žitelj Srbije, prolaze dani, 15 ljudi nam se nikada neće vratiti. Među njima i dvoje dece…
Osamnaesti je dan, a niko ne odgovara za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Bilo je i protesta, uništavanja institucija, zatvaranja aktivista, stalo se na 14 minuta 14. dana, a slika godine je upravo došla odatle.
Dete, koje je krenulo u školu, samo, bez roditelja, bake, deke, shvata u kakvoj državi živimo. Sa rancem, vodom, i ono je stalo na ulici Novog Sada da oda počast žrtvama tragedije za koju je isključivo kriva vlast. I niko više!
I ovo dete je shvatilo u kakvoj zemlji živi, i još gore kakva joj je perspektiva u Srbiji.
Dirljivo! Emotivno! Porazno! Za sve nas…
