U Srbiji će do kraja septembra struja za domaćinstva poskupeti najmanje sedam odsto, a ako poskupi i za privredu, to će izazvati domino efekat. Na najvećem udaru biće oni proizvodi u čiju proizvodnju ulazi velika količina struje.

Osim nominalnog poskupljenja, razmatra se i spuštanje praga za najskuplju „crvenu zonu“ sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati, kako bi se podstakla energetska efikasnost i potencijalno povećali prihodi.

Naredno poskupljenje struje planirano je najkasnije do 1. oktobra 2026. godine, a neće biti manje od iznosa inflacije uvećanog za jedan procentni poen.

Ako poskupi struja i za privredu, što se dosad dešavalo istovremeno kad i struja za potrošače, to će pokrenuti pravi domino efekat poskupljenja.

Na najvećem udaru biće oni proizvodi u čiju proizvodnju ulazi velika količina struje.

Jedna od takvih grupa su pekarski proizvodi, dakle hleb, burek i ostala peciva. To nije jedina hrana koja bi mogla da poskupi, a na listi su i meso, riba, zamrznuto povrće i voće, jer su hladnjače takođe veliki potrošači struje.

Osim hrane, na spisku poskupljenja mogli bi da se nađu i svi oni proizvodi koji u prodavnice do potršača dolaze iz pogona za proizvodnju peleta i papira.

Dakle, od hrane, preko ogreva, do toalet papira – sve je na udaru poskupljenja.

Od 5. jula na snagu je stupio novi pravilnik Ministarstva finansija koji donosi značajno povećanje akciza na duvanske proizvode i njihove alternative, sa ciljem strožijeg i pravednijeg oporezivanja

Najveće promene odnose se na biljne proizvode za pušenje, proizvode za zagrevanje i arome za nargilu, gde se minimalna stopa akcize povećava sa 40 na 100 odsto, što praktično znači da će ovi proizvodi od sada biti oporezovani kao i klasične cigarete.

Ministarstvo finansija sprovelo je reviziju poreskih pravila kako bi se sprečilo izbegavanje fiskalnih obaveza i očuvali prihodi budžeta, s obzirom na to da sve veći broj potrošača prelazi na alternativne duvanske proizvode.

Pored elektronskih cigareta, u akcizne evidencije sada su uključene i nikotinske vrećice, biogoriva, biotečnosti i prirodni gas.

Pravilnik uvodi i nove rokove za obračun akciza, koji se vrši u dva dela mesečno, do kraja meseca za period od 1. do 15. i do 15. narednog meseca za ostatak. Definisane su različite vrste poreskih prijava, uključujući redovne, po isteku roka, po nalogu kontrole i sa mogućnošću produženog roka do šest meseci.

Primena ovog pravilnika planirana je od obračunskog perioda 1–15. januara 2026. godine.

Tekst: Nova.rs