Amerika se zacrvenela. Pored ubedljive pobede Donalda Trampa za mesto predsednika države, Republikanci su uspeli da dođu do većine i u oba doma američkog legislativnog tela. Nakon konačnog preseka stanja, republikanci će u Predstavničkom domu moći da računaju na većinu od najmanje 219 poslanika, kao i 53 senatora u Senatu.
U samoj izbornoj noći, u završnici izbornog procesa za predsednika države – koji su krasili neizvesnost i izrazito napeta atmosfera – nakon objavljivanja rezultata glasanja sa ključnih biračkih mesta, na kraju ništa neizvesno ni napeto nije bilo.
Tramp je ostvario ubedljivu pobedu po svim parametrima. Pobedio u svih sedam tzv. kolebljivih država, povećao svoj udeo u glasovima među gotovo svim kategorijama američkog društva i na kraju čak osvojio veći broj glasova u apsolutnim brojevima na nivou čitave zemlje u odnosu na svog konkurenta, tzv. ,,Popular vote’’.
Ankete i analize kažu da Tramp svoj uspeh duguje pre svega muškarcima, Latinoamerikancima, Afroamerikancima i pripadnicima mlađe populacije, među kojima je ostvario ogroman rast podrške u odnosu na prethodni izborni ciklus.
Pre četiri godine Tramp je ostvario znatno manju podršku među mladim glasačima. Sada je upravo u tom delu napravio veliki proboj. U kategoriji glasača od 18 do 24 godine, povećao je procenat osvojenih glasova sa 34% na 44%, dok je u kategoriji od 25 do 29 godina starosti ostvario rast sa 39% na čak 49% glasova. U populaciji koja ima 30 do 39 godina ostvario je pomak sa 41% na 46% ostvarenih glasova.
Iako afroamerička populacija pretežno i dalje glasa Demokrate, dupliranje svoje podrške među muškarcima američkim crncima je bilo više nego značajno za Trampa ali i za Republikance u celini. Među muškim biračima u okviru populacije američkih crnaca Tramp duplira svoju podršku sa 12% na 24% glasova u odnosu na izvore od pre četiri godine.
Kada je reč o Latinoamerikancima broj osvojenih glasova uvećan je na 46% u odnosu na 36% muškaraca iz 2020.godine. Među ukupnom muškom populacijom Tramp uzima 54% glasova u izbornom danu, dok mu je podrška među belim muškarcima stabilna na 59% glasova, gotovo isto kao i prošli put.
Kada je reč o obrazovanju, prednost u korist Trampa je neupitna među glasačima koji nemaju fakultetsko obrazovanje (58%) , kao i među onima koji su studirali ali nisu došli do diplome (52%). Ovde je isto ostvaren rast u glasovima (+6%, +2%). Upravo je ova populacija brojnija od onih koji imaju fakultetsko obrazovanje a koji su većinski podržali Harisovu.
Za demokratskog kandidata su glasali birači sa najvišim prihodima, onih od 100.000 dolara na godišnjem nivou pa naviše, kao i oni koji najmanje zarađuju, pretežno izuzetno niski prihodi i primaoci socijalne pomoći. Sve ostale kategorije društva po prihodima između ove dve krajnosti većinsku podršku daju Trampu. Srednja i radnička klasa su pretežno glasali Trampa.
Izvor: AP izlazne ankete sa birališta
Konačni podaci kažu da je Tramp osvojio ukupno oko 76.730.000 glasova spram 74.190.000 glasova za Harisovu. Dakle više od 2 i po miliona glasova više na nivou čitave zemlje. Njegov uspeh povukao je i čitavu Republikansku stranku.
Latinoamerikanci su Republikanci samo oni još to ne znaju, čuvena je izjava Ronalda Regana iz vremena njegovog predsedničkog mandata. Ako to nisu znali osamdesetih godina prošlog veka definitivno su toga postali svesni u 2024.godini. Analitičari i statističari uveliko broje okruge i mesta širom SAD koji su gotovo u potpunosti nastanjeni pripadnicima Latino populacije a koji su iz decenijama duge naklonosti Demokratskoj stranci, na ovim izborima prešli u ruke Republikanaca.
U okviru latinoameričke populacije pretežno je zastupljen sistem vrednosti koji podrazumeva veliku odanost tradiciji, porodici, kao i religiji i Bogu. Sa suprotne strane imamo apsolutno okretanje leđa ovim vrednostima od strane Demokratske stranke i njeno forsiranje tzv. vouk kulture na svakom koraku sa gotovo dogmatskim fanatizmom. Samim tim, nesumnjivo da su vremenom sve više zajedničkog jezika i osećaja pripadnosti nalazili sa Republikanskom strankom i novim talasom predvođenim Donaldom Trampom.
Ne mali broj njih se zalaže za uvođenje čvršće kontrole državne granice i sprečavanje daljeg naseljavanja ilegalnih migranata. Ovo ne treba da čudi budući da su čitave generacije poreklom iz Latinske Amerike rođene i odrasle u SAD-u, integrisani su u američko društvo, državljani su, ili imaju legalan boravak i uživaju sva prava pred američkom državom, te im sa aspekta ekonomskog položaja ali i bezbednosti ne odgovaraju milioni ilegalnih migranata koji snižavaju cenu rada i utiču na pogoršavanje bezbednosne situacije u zemlji. Oni gledaju sebe, a sa milionima onih koji ilegalno ulaze u zemlju nemaju osećaj zajedništva i gledaju na njih više kao na problem nego kao na rešenje.
Ono što je bio snažan indikator 2020.godine dobilo je svoju kulminaciju i pečat na nedavno završenim izborima kroz ogromnu podršku Latinoamerikanaca Donaldu Trampu i Republikanskoj stranci. Prema podacima Vašington posta za Trampa je glasalo 46% od ukupnog broja Latinoamerikanaca koji su glasali na ovim izborima. Reganovo proročanstvo se ostvaruje pred našim očima.
Sa druge strane Demokratska stranka je svoj put otuđenja od najširih slojeva radništva u SAD dovela do vrhunca. Ne treba da čudi da radnička klasa kojoj je Demokratska stranka davno okrenula leđa sada okrene leđa njoj, rekao je Berni Sanders, objašnjavajući glavni uzrok poraza Demokrata.
Stranka koja je istorijski svoje postojanje zasnivala na borbi za interese radnika došla je do toga da danas nudi pretežno tvrda ideološko vrednosna stanovišta a da za radnike preterano ne mari. Isti ti radnici, vredni i radni Amerikanci koji žive od plate do plate osetili su veliki udarac sa ogromnom inflacijom koja je nastupila u prethodnih nekoliko godina. Cene koje su eksplodirale u jednom momentu se ne vraćaju na staro. Teško je ubediti ih da je stanje ekonomije dobro na osnovu makroekonomskih pokazatelja. Svoje utočište našli su u zagrljaju Trampa i Republikanaca. Republikanci su sada pretežno njihov glas a Tramp prvi vokal. Ljudi hoće da ih neko čuje, da ih prepozna, da ih sasluša i razume, a to za radničku klasu u Americi više nisu Demokrate.
Zbog napuštanja radničke klase za Demokratsku stranku su dugo pričali kako je izgubila dušu. Nakon ovog izbornog ciklusa možemo reći da je ona ostala i bez razuma. Fanatično forsiranje pitanja iz agende vouk kulture, poput transrodne ideologije, radikalnog feminizma i drugih sličnih pitanja nije naišlo na plodno tlo kod onih koji odlučuju svake izbore svuda i uvek, a to su pripadnici tzv.centra koji su po uverenjima umereni i čiji glas može da ode na obe strane. Demokrate su prednost dale identitetskim pitanjima i vrednosnoj orijentaciji, možemo čak reći i ideologiji zbog snage i krutosti u propagiranju svoje politike, u odnosu na pitanja koja su najviše zanimala američke građane a to su pre svega bili ekonomija, bezbednost i imigracija.
Priča o odbrani demokratije takođe nije upalila. Tokom kampanje demokrate su Trampa nazivali novim Hitlerom a njegove skupove upoređivali sa nacističkim mitinzima tridesetih godina prošlog veka u Nemačkoj. Retko šta je mobilisalo konzervativne birače od tvrdih radikalnih levo liberalnih stavova demokrata uz demonizaciju i dehumanizaciju svojih protivnika. Pričali su da je demokratija ugrožena, izgleda da su birači potrčali da je spasu ali glasajući za Trampa.
Da stvar bude gora sa svojom tvrdom ideološkom orijentacijom demokrate su samo još više gurnule od sebe tzv.umerene birače, što se sve pokazalo u gubitku glasova među gotovo svim društvenim kategorijama, a naročito među muškarcima i Latinoamerikancima. Demokrate su u političkom saobraćaju i komunikaciji sa biračima otišle toliko levo da ih je na kraju udario kamion iz suprotne strane.
Bilo je ozbiljnih pokušaja i da se uzrok poraza demokrata svali na to što je Harisova žena a da američko društvo sa istorijom rasizma i drugih vidova diskriminacija eto nije još spremno za ženu na čelu države. Istina je međutim da su demokrate uz sve greške oko politike koju su nudili biračima na ovim izborima imale i izrazito lošeg kandidata.
Nije uzrok poraza to što je žena bila kandidat već što ta žena koju su kandidovali nema harizmu, nema liderske sposobnosti, ima slab javni nastup, loše komunicira, nerazumljiva je kada govori, nedosledna je, i na kraju kako je rekao jedan anketar na CNN-u, birači nisu znali šta to konkretno ona nudi. Bar su tako mislili oni najvažniji, oni umereni birači koji rešavaju sve izbore.
Republikancima se otvara prostor i šansa da povežu 4 plus 8 godina vladavine ukoliko palicu posle Donalda Trampa preuzme njegov potpredsednik, Dž.D.Vans kao neko ko je prilično mlad a opet etabliran u Republikanskoj stranci, kao i američkoj političkoj javnosti desne orijentacije.
Uz većinu koju već imaju u Vrhovnom sudu, sa ,,svojih” 6 sudija konzervativnog usmerenja , spram troje ostalih koje čine liberali, to im daje odrešene ruke za kreiranje i implementaciju državne politike i vođenje zemlje u dužem vremenskom periodu. Šta će ta politika sve da donese, kako na domaćem tako i na spoljnom planu, ostaje da se vidi.
O tome kako će Amerika izgledati u narednoj deceniji neće odlučivati jedan čovek. Trampizam je precenjena reč. O njemu možemo pričati više kroz prizmu načina delovanja u političkoj areni, ličnim svojstvima, meri i stilu. Uostalom šta je pojedinac vođa nego pojedinačna ponuda kao odgovor na kolektivnu potražnju?
Nikola Ćosović, diplomirani pravnik
