Užasava me represija, i to strašno nasilje vlasti koje se dešava. Ja sam studentima odmah dao podršku, sve koncerte i nastupe koje sam imao prethodnih meseci posvetio sam njima, i svuda gde sam putovao koristio sam i koristim priliku da javno pomenem njihovu veličanstvenu pobunu. Mislim da svaki normalan građanin mora podržati tu ispravnu borbu mladosti, svaki pozitivan čovek, svaki umetnik, i duboko sam ubeđen da će se dobre promene u Srbiji dogoditi – kaže za Danas Rade Šerbedžija.
Legendarni jugoslovenski glumac stigao je na ovogodišnji Pulski festival sa filmom „Pontonovo srce“ crnogorskog reditelja Senada Šahmanovića, koji je u konkurenciji za Zlatnu arenu u okviru Regionalnog programa, ali i kao „podrška“ drugom legendarnom glumcu i prijatelju – Bogdanu Dikliću, dobitniku prestižne Nagrade „Fabijan Šovagović“, iza koje stoji Društvo hrvatskih filmskih autora i producenata.
Ovih meseci, kako objašnjava, dosta razmišlja, i sa puno emocija, o našim studentima, a sada još i više, zbog narastajuće represije, hapšenja, privođenja i nasilja nad njima.
“Strašno je to što se dešava, i jako me brine. Ja sam dao svoju podršku studentima od početka protesta, sve koncerte koje sam imao prethodnih meseci u Sloveniji, Hrvatskoj i svuda gde sam putovao posvećivao sam njima. U svakom javnom nastupu koristio sam i koristim priliku da pomenem njihovu borbu. To je jedna mlada generacija, a mladost je uvek u pravu. Čak i kad su me pitali šta bih poručio studentima, rekao sam da im ja ne bih ništa govorio, osim što sam javno uz njih.
Dao sam svoje mišljenje, ali ne želim učestvovati u njihovom „poslu“, jer mladi ljudi najbolje znaju šta žele i u kakvom društvu hoće da žive. To je revolucija mladosti, i zaista je veličanstvena po njihovoj hrabrosti, solidarnosti, čistoti, odlučnosti, i po svemu ostalom što su studenti pokazali do sada. Mladi ljudi imaju pravo da sve kritikuju – političare, sistem, društvo, i sve nas. Verovatno postoji nešto što i meni zameraju, zato što oni treba i moraju da budu kritični protiv svakog autoriteta”, smatra Šerbedžija.
Prema njegovim rečima, on može samo da sluti šta će se u nekim narednim danima dešavati kod nas, i koliko će se pojačavati represija.
“Jedna od najstrašnijih stvari, mada se sa nasiljem, naravno, ništa ne može porediti, ali je ona apsolutni dokaz da ljudi u Srbiji žive u nedemokratskoj državi, jeste to što su javna glasila, televizije i mediji poptpuno kontrolirani od vlasti, čak toliko da niko od njih nije smeo da objavi podršku koju je Novak Đoković posle svake pobede na Vimbldonu upućivao studentima, i dobijao ovacije za taj gest.
To ćutanje medija je ogroman blam, sram i stid. I svi oni su u službi, i saučesnici takvog režima, protiv koga je svaki čovek od časti i morla. Ja ne želim komentarisati sve te stvari, samo hoću da izrazim jednu zabrinutost i čuđenje – nisam državljanin Srbije da imam pravo nešto da kažem, iako znam da pripadama i toj kulturi i tom narodu”.
Na opasku da se i umetnici koji govore protiv našeg režima „nepoželjni“ u Srbiji i da ih deportuju, glumački bard koji je i jedan od najbeskompromisnijih građanskih aktivista kaže:
“Stvari će sigurno doći u neku pravu reku i pravu kolotečinu, a mislim da je sada glavno pitanje da li studenti nakon svega, a duboko verujem u njihovu pobedu, mogu sami da pokrenu prave ljude kojih ima mnogo u Srbiji – intelektualce, sposobne umove i stručne ljude iz svih profesija, koji su zgađeni politikom i ne žele se njome baviti. Dakle, da li studenti mogu uspostaviti takvu jednu kontrolu stvari, da se ta prava pozitivna energija pokaže u Srbiji”.
