U noći kada je provaljeno u Odeljenje finansija Opšte bolnice i ukraden skladišni hardver sa kompletnom bazom finansijskog poslovanja, nije nestala samo oprema – nestalo je i pravo građana da znaju gde odlazi njihov novac. U svakoj uređenoj državi ovakav događaj bio bi alarm za uzbunu u zdravstvu i pravosuđu, dok se u Srbiji, gde se korupcija zataškava, a odgovorni nagrađuju, ovakvi slučajevi završavaju pod tepihom – često uz zaštitu samog sistema.
Jer ne upada se u javnu ustanovu i ne odnosi baš ono što otkriva tokove novca zbog tržišne vrednosti hardvera, već da bi se obrisali tragovi kriminala – sumnjivih transakcija, nameštenih tendera, fiktivnih računa i partijskog zapošljavanja; zato pitamo: ko krade podatke o finansijskom poslovanju bolnice, ko je dovoljno moćan da to sprovede i ko štiti te ljude? Sama činjenica da su ukradeni uređaji na kojima se čuvaju ključni podaci, dok je obijena i blagajna, ali novac nije ukraden – kao ni novac koji je stajao u fioci u kancelariji sindikata – dodatno potkrepljuje sumnju da je reč o pokušaju uništavanja dokaza o koruptivnim radnjama u subotičkom zdravstvu.
Ovo nije obična krađa, ovo je pokušaj sistematskog brisanja tragova. I za kraj – gospodine Dželebžiću, siguran sam da listu vaših putnika u autobusima, koju „vučete“ sa sobom na razne događaje Srpske napredne stranke, niste čuvali na hardveru koji je ukraden, nego na nekom mnogo sigurnijem mestu.
Robert Šebek, predsednik poslaničke grupe SSP u Skupštini AP Vojvodine
