Druže Siju, upućujem ovo protestno pismo razočaran mestom koje je naš Predsednik zauzeo u Vašoj koloni, na nekakvom skupu nalik pogrebnom, ne daj Bože. Niko nije umro, ali kao da jeste.
Trebali ste da ga “turite” do Vas, najbolje između baćuške Putina i Vas, ako ništa drugo, ono zbog tolikog zaduženja, da ne znam koja će generacija to da vrati. To što tiho nestajemo Vas ne zanima, predaće vam najlepše naše predele, baš kao što je Timočku Krajinu predao, najlepše nacionalne parkove, nemojte da brinete. Drugo, On je prvi zatražio od Vas električne automobile, iako smo mi odavno odleteli u tri ne baš lepe.
Iz večeri u veče naša deca dobijaju teške batine od policije koja prekoračuje svoja ovlašćenja. Niste vi za to krivi, većina naših građana misli da treba vratiti smrtnu kaznu za korupciju i teška krivična dela kao kod Vas, recimo da treba streljati sve one koji traže pravdu i krivca za nadstrešnicu u Novom Sadu. Možda i neka Vaša firma ima udela, ne znam, znam da je naš Predsednik tražio da se ubrzaju radovi u prisustvu Vašeg ambasadora, ali da li je ispunjen njegov zahtev ne znam.
On Vas toliko voli, kune se u Vas.
Vi ste ga naučili na pare, ali molim Vas dati mu mesto među poslednjima je presedan između našeg velikog prijateljstva.
Nadam se da ćete uvideti dobre namere ovog protesnog pisma, i da ćete našeg druga Hulju vratiti na mesto koje mu pripada. Barem u trenutku dok mu kruna pada.
Mnogi će optužiti i Vas, jer toliko se zadužio kod Vas kao niko sa kamatom koju niko ne zna. Malo li je to.
Drugarski pozdrav,
Siniša Stojčić
