Ne bi bilo mnogo dvoumljenja oko toga, na koju osobu bi se danas odnosila sintagma poput recimo Nenadležni Zulumćar. Nije nužna ni slika te osobe, niti je potreban neki duži tekst u tom pravcu… Većina ovu osobu danas, u najmanju ruku ne voli, i njenu politiku sve više smatra očigledno kobnom po Republiku Srbiju. To je ono na šta većinu, reklo bi se, uopšte asocira lik te osobe… Međutim, ova osoba je učinila i nešto, po čemu je najverovatnije naraštaj takođe neće ceniti, a što mu je ipak u neku ruku, samo po sebi izvesno jedan vredan nauk. 

Pokazala nam je koliko svi oni koji je okružuju, koji bez pogovora slede svaku njenu reč jer zapravo nemaju nikakav integritet, koliko su nevaspitani, neobrazovani, nestručni u obavljanju svojih funkcija i poslova, bahati, koliko nemoralni, koliko im nezakonitost ne smeta i koliko i kakva sve krivična dela bezočno mogu da vrše i koliko su uopšte gledano upadljivo spregnuti u jedan veliki, sistemski organizovani kriminal, počev odozdo, od batinaša i dilera sa ulice, pa nagore preko prašinara, službenika, estrade, burazerskih i fantomskih firmi… pa sve do vojvoda, barona i knezova, tačnije obor knezova svetovne i velikodostojnika one druge vlasti.  

Pokazala nam je ta jedna osoba i koliko je prosečna pamet plitka, sećanje kratko, a očekivanja fantastična, veliki apetiti, koliko smo nezainteresovani i nesposobni da stvari držimo u svojim rukama; Pa čak, sve uzev, na koje opasne visine se može podići opstanak jednog naroda postavljenog na jedan šareni, naizgled „leteći“ tepih, i to samo pomoću prostog skrivanja (bukvalno trpanja) ogromnih gomila afera, strahota i apsurda pod taj tepih…

Ali, ta osoba sa svim nadležnostima koje ona zapravo nema i nije u značajnoj meri vodila zvaničnu politiku ove zemlje, ne, ne… vodili su je zvanično svi ovi zlikovci kojima je okružena… I tu umnogome leži podlo skrivena, „Kvaka br. 1“, kao njen alibi za dan posle. 

Toj osobi dakle hvala za jedno: što je obeležila sav kukolj i ukazala na sve slabosti žita sa našeg podneblja. A ,,Ko ne pamti iznova proživljava…”, i to vrlo brzo. I da naglasimo nauk: Nije cilj samo odvojiti kukolj, važno je i ne postati kukolj!

... i ne uvedi nas u iskušenje...

No treba tu biti jako obazriv, jer napred navedeno su samo obrisi nečeg daleko važnijeg za dekodiranje problema, koji se suštinski nalazi dublje ispod šarenkaste kamuflažne površine kroz koju nažalost pogledi mnogih naprosto teško ili uopšte ne prodiru; Dok oni pronicljiviji, dakle oni sa širom i dubljom percepcijom, uviđaju da površina ispoljava jasne obrise jednog opakog mračnog mehanizma koji je sakriven ispod:

Duboka država je najmoćniji oblik organizovanog kriminala koji nastaje stvaranjem paralelnih struktura moći u jednoj državi. Kao kada tumor preuzima organe, pa zatim i ceo organizam… Tad državne institucije (državni mediji, narodna skupština, predsednik, vlada, ministarstva, pravosuđe, policija, školstvo, zdravstvo, vojska…) kao delovi tog aparata sve više samo mimikrijski obavljaju svoju ulogu u društvu i zapravo sve više služe jedino kriminalnoj udruzi, koja ih potpuno zaposeda. Dolazi do suštinske sistemske metamorfoze koja razobličava građansku državu, njena nazorna uloga potpuno nestaje; njeni građani više nisu vlasnici državnog aparata i ne kontrolišu ga. Ceo državni aparat iz ruku građana tiho preotima duboka država, vođena mizantropskom esencijom zla i na scenu stupa sve ono što nikako nije bilo ni želja ni namera građana; Na scenu tad volšebno istupa upravo ono protiv čega su se građani isprva borili. Duboka država potom sa tim državnim aparatom lagano porobljava građane. Senka preuzima… Naposletku porobljeni, ljudi prestaju da budu građani – jer više ne grade, ne čine nikakvu zajednicu, nikakav sistem. Razvlašteni isprva ostaju puki konzumenti, a ubrzo zatim na kraju i roba. Pojavom cene, nestaje čoveka i njegovog života, kakvim ga je i kakvog ga je Bog ustrojio.

Ovo na međunarodnom nivou pak, u čitavom svetu danas, izgleda kao parazitska mreža dubokih država, ogroman civilizacijski problem – mrak koji proždire civilizaciju preuzimanjem međunarodnih institucija; A kojem su se na Vidovdan ove varljive 2025. godine suprotstavili slobodoljubivi srpski građani, svi oni koje je nakon pada nadstrešnice 1.11.2024. godine prenuo krik njihove ustale omladine, pronađene mladosti. Više od igre, ovo je iskra one iskonske svetlosti, nešto što je već sada, samo po sebi obelodanilo tmur epohe i krenulo da odagna propadanje. 

A Vidovdan je Srbijom rasplamsao ZELENU, boju života, obnove i nade u spasenje… boju Duha Svetoga.

…no izbavi nas od zloga.

Jer je Tvoje carstvo i sila i slava, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvijek i u vjekove vijekova. Amin.

Ivan Tatić, advokat