Svaki petak izuzetak 
Srpski pokret Dveri ostavio je do sada srazmerno veći trag u srpskoj politici nego što bi se moglo reći na osnovu izbornih rezultata Pokreta 2012-2023. Jedna relativno mala politička organizacija, koja nikada nije bila na vlasti i ne snosi odgovornost za situaciju u kojoj se Srbija danas nalazi, bila je međutim jedan od najintrigantnijih i medijski najeksploatisanijih političkih fenomena. Čemu to Dveri mogu da zahvale?
Nema sumnje da su Dveri ideološki pokret, pre svega! To znači da izlaze u susret događajima i direktno ih komentarišu iz svoje ideološke perspektive, bez uvijanja i uobičajnog stranačkog izbegavanja zameranja prosečnom biraču. Samim tim su Dveri dobile mnogo ideoloških neprijatelja, mnoge ljude uplašili insistiranjem na teškim ideološkim temama, dok je karakteristična dverjanska borbenost u percepciji građana pomešana sa agresivnošću, što je naravno posebno potpomognuto preko prorežimskih i prozapadnih medijskih spinova.
Drugi razlog leži u tome da vladajući Vučićev režim u ovom periodu, koji se nesrećno poklopio sa vremenom u kome se Dveri bave politikom i u kome svi živimo, ima jednu slabu tačku, a to je “desni bok” koji posebno mora da obezbedi i da ne dozvoli da sa te strane bude ugrožen. Dveri su predstavljale mnogo toga od onoga što vladajuća SNS nije smela ni da kaže ni da uradi pa je trebalo neutralisati potencijalnu pretnju sa desne strane. Sve je učinjeno da Dveri medijski i politički budu satanizovane i diskvalifikovane. Zato je vrlo teško meriti uspešnost iliti neuspešnost izbornih rezultata Dveri u jednom nedemokratskom sistemu vlasti u kome više ne postoji normalan politički život, nema parlamentarne debate, slobode medija i poštenih izbora.
Poseban fenomen ogleda se u tome da su Dveri često na udaru raznih napada iako nikada nisu izdali svoje birače niti promenili svoju ideologiju i program. Nikada nisu pričali jedno pre a radili drugo posle izbora. Nikada se nisu prodali aktuelnoj vlasti. Šta je onda njihova krivica? Najbolji primer je upravo predizborna koalicija sa Zavetnicima iz 2023. godine zbog koje su ih mnogi prezreli posle izbora, dok je pre izbora većini to izgledalo kao realna opcija. Ispostavilo se, zanimljivo, da se više zamera Dverima na toj koaliciji nego Zavetnicima na onome što su uradili posle izbora i raskida koalicione saradnje. Zašto je to tako?
Najpre treba naglasiti da su svi najviši organi Dveri jednoglasno bili za tu koaliciju, kao nikada u dotadašnjoj istoriji Dveri. Uvek je oko političkih saveza i predizbornih koalicija bilo sporova i podela na Glavnom odboru, dok je ovoga puta bilo gotovo jednoglasno ZA, uz nekoliko uzdržanih i nikoga protiv. Slično tako su se pre toga izjasnili i Predsedništvo i Politički savet u kome su sedele mnoge umne i iskusne glave. Nije to bio samo stav unutar Dveri koje su poslovično uvek bile za ukrupnjavanje na političkoj desnici, već i savet i insistiranje i velikog broja najistaknutijih srpskih intelektualaca koji su tražili ujedinjenje Patriotskog bloka, niti jednog trenutka ne sumnjajući u Zavetnike i ne insistirajući da se to ujedinjenje pravi bez njih.
Mnogi ugledni intelektualci su i javno podržali tu koaliciju na izborima 2023. Sa Zavetnicima su pre izbora otvoreno sarađivali i NDSS, POKS, Narodna stranka i mnogi drugi. Zahtev za jedinstvenom izbornom listom desnice pred same izbore na zajedničkom sastanku ispostavili su lično Matija Bećković, Milo Lompar i Miloš Ković, a da niti jednog trenutka nije bilo reči da su Zavetnici neprihvatljivi. Miloš Jovanović, lider NDSS, bio je mnogo intimniji sa Stefanom Stamenkovskim i Milicom Đurđević Stamenkovski nego bilo ko iz Dveri, ali niti njemu niti bilo kome drugom nije pripisana bilo kakva krivica za saradnju sa Zavetnicima izuzev Dverima. Gotovo niko nije pominjao Miloša Jovanovića ili druge koji su takođe „pili vino kod Vučića” svojevremeno na kontroverznom sastanku sa delegacijom vlasti i opozicije Republike Srpske, ali Dveri su razapete zbog odlaska na ovaj sastanak za koji su smatrali da je u nacionalnom interesu. Razume se da posle zloupotrebe tog važnog sastanka u režimske svrhe više nikada niko iz Dveri nije prisustvovao nikakvom državnom događaju u organizaciji aktuelne vlasti, ali to već nije primećeno. Da li su ljudi baš toliko bili zaljubljeni u Dveri (što se ne bi moglo reći prema broju birača) pa su se razočarali ili ima nešto u tome da Dveri posebno smetaju? Šta je to?
Objašnjenje bi se moglo naći u tome da su Dveri autentične i samim tim nekontrolisane, i da je zato poseban fokus službe državne bezbednosti i medijskih propagatora vlasti bio na tome da se Dveri zgaze, bukvalno. U bilo kojoj varijanti: da li pokušavaju da ujedine opoziciju bez obzira na ideološke razlike, da li nastoje da besciljne protesne šetnje pretvore u demonstracije, da li u Skupštini dižu glas i prave frku protiv izdajničke i lopovske vlasti dok svi drugi ćute ili sve daju da dođe do ukrupnjavanja na političkoj desnici kako bi suverenistička politička ideja konačno postala faktor u Srbiji kao svuda u Evropi i svetu – sve te dobre namere se u medijskoj mašini pretvaraju u svoju suprotnost, podjednako instruisano i od strane vlasti i od strane kolega iz opozicije. Političke ideje Dveri definitivno su bile moćne i suštinske, pa ih je trebalo što brže neutralizovati. Te ideje, poput „promene sistema” kojoj su Dveri posvetile čitavu kampanju još od 2020. godine, došle su očito pre vremena.
Epilog je, kao što je to lucidno zaključio jedan funkcioner Dveri, da „što više rade – sve gore prolaze na izborima”, dok mnogi drugi „ćute i smrde” gledajući samo lične i stranačke interese. Ili, da se prisetimo one čuvene duhovite Lomparove krilatice koju je posvetio Dverima: „Iz poraza u poraz do konačne pobede!” Nejunačkom i neideološkom vremenu uprkos, a kao što često ima običaj da kaže dr Vladimir Dimitrijević koji je sa Dverima od prvog dana pa svih 26 godina do sada – „bilo bi sramota da srpski narod u 21. veku nema jednu nacionalnu političku opciju koja se bez kalkulacija bori za hrišćanski sistem vrednosti u našem društvu”, bez obzira na izborni i politički (ne)uspeh.
Boško Obradović, privatni preduzetnik i predsednik Političkog saveta Srpskog pokreta Dveri
