Forbes Srbija je objavio tekst vredan pažnje vezan za privatna obezbeđenja i spregu sa državom. Sva privatna obezbeđenja funkcionišu na principu povezanosti i zavisnosti sa kriminalnim državnim strukturama i pojedincima koji preko tih lokalnih firmi služe za ispumpavanje novca od strane poreskih obveznika na svoje lično ime, a preko ovih fantomskih firmi.

Na toj listi prednjači firma “Dobergard”, vlasništvo Dušana Đukića, a da li je samo njegova teško je dokazati, jer je ovaj moj nekadašnji kolega (radili smo zajedno u obezbeđenju banke), na volšeban način obogatio se iskoristivši zakonsku prazninu, formirao je firmu koja je poznata po klasičnoj eksploataciji svojih upošljenih radnika. Sarađujući, odnosno radeći za državu koristio je priliku da se iživljava nad radnicima više od ostalih. Njegovi radnici i dan – danas nemaju plaćeni godišnji odmor, a o ostalome da ne pričamo. Poznata je njegova “saradnja” sa čuvenim Čedomirom Jovanovićem, koja se kasnije nastavila sa Vulinom i mister koferčetom Ivicom Dačićem danas. Moj pokojni prijatelj iz Donjeg Milanovca Vladimir Tatić godinama je čuvao banku, ali na odmor nije mogao. Ostao mu je dužan Dušan Đukić vlasnik “Dobergarda”, i njegovi partijski saradnici na visokim državnim funkcijama.

Na drugom mestu je Pro – tent, ali to je unutar državna firma koja kao čuva EPS i pomalo potkrada. Kao i mnogi drugi.

Securitas Se, Švedska firma samo po imenu u kojoj i ja radim od osnivanja, plaća topli obrok 1 (jedan) dinar. Ima oko 3.300 radnika i toliki mesečni trošak za ovu naknadu, kao i za regres. Plaća državne praznike, a kao i ostale firme ništa drugo. Ono što je razlikuje od drugih, kao i G4-solution, nisu povezani sa državom.

Sa državom su povezane firme Vip i Atlas. Ova druga okuplja one nabildovane tetovirane momke za posebne zadatke u državnom interesu.

Jednom rečju, sve ove firme su veliki promašaj i treba ih ukinuti. Sve one ostvaruju visoke prihode od strane svih poreskih obveznika koji se međusobno deli na mafijaškom principu. Treba doneti novi zakonski okvir za tu oblast, koja zapošljava veliki broj socijalnih slučajeva koji ne mogu ni u penziju jer neće moći da prežive. To je državni interes da radnici rade do “izdihanija”, a fondovi koji su inače prazni budu zaštićeni.

Jedino su oni, mafijaši, zaštićeni, okruženi u vilama sa svom zaštitnom opremom koja im omogućava da uživaju u svom luksuzu, dok im radnici crkavaju za bedni srpski minimalac

Siniša Stojčić