Izjava ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića “da su ga prevarili iz međunarodne zajednice” kada je potpisivao Briselski sporazum, sa sobom nosi mnogo sumnji. Jer, 12 godina kasnije upravo na talasu Briselskog sporazuma koalicija oko naprednjaka održava vlast. Sada smo svedoci proigravanja na loptu “prevareni smo”, a zapravo ovakva izjava je samo simbol odnosa vlasti prema najvažnijem pitanju građana Srbije – Kosovu.
Dačić je izjavio da je Srbija prevarena prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma, odnosno prvog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
„To je prevara zato što nisu nam tako govorili kada smo potpisivali Briselski sporazum. Mi smo u dobroj veri ušli u sve te dogovore isključivo zbog toga da bismo ostvarili kompromise koji bi bili u interesu svih na Kosovu i Metohiji. I na kraju je Srbija uradila sve, a prištinska strana je od samog početka počela sve to da bojkotuje i to uz otvorenu podršku nekih zemalja“, rekao je Dačić.
Trebalo bi podsetiti na okolnosti pre potpisivanja ovog sporazuma, ali i pre dolaska na vlast koalicije SNS – SPS. Podsetimo na čuveni sastanak bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića i takođe bivše kancelarke Nemačke Angele Merkel. Tadić je u Beogradu te 2011. odbio zahteve Merkel koji su se odnosili na Kosovo. Ona je tada na konferenciji za novinare, vidno ljuta, ispričala šta sve Srbija treba da uradi kada je u pitanju Kosovo.
Samo godinu dana nakon dolaska na vlast duo Vučić i Dačić učestvuju u sklapanju sporazuma, zbog kojeg su u Srbiji proglašavani izdajnicima. Ako se iz današnje vizure pogleda sporazum potpisan u Briselu, dobija se drugačiji utisak od toga da su “prevareni”.
Tada je Ivica Dačić bio premijer zemlje i potpisnik samog sporazuma. Tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, koji je i sam učestvovao u dijalogu sa Prištinom, izjavio da je u tom trenutku, to bio maksimum koji su mogli da dobiju za Srbe na Kosovu.
On je dodao da parafiranjem sporazuma u Briselu, Srbija, nije priznala Kosovo, a izjavu kosovskog premijera da „sporazum jamči priznanje Kosova“, nazvao je netačnom interpretacijom.
Ipak, posle Briselskog sporazuma, usledio je niz poteza koji je samo potvrđivao njegovu implementaciju. Pored čestih izjava samog vrha države da poštuje sve potpisane sporazume, usledila su još dva dokumenta, poput Vašingtonskog i Ohridskog sporazuma. U Vašingtonskom sporazumu je dogovorena ekonomska saradnja u “mini-Šengen” zoni između Srbije i Kosova.
Ohridskim sporazumom, u tački četiri, stavu dva, koji su (makar usmeno) prihvatili i srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti, eksplicitno stoji da se „Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji“.
Ipak, Vučić je “iskusno” svu krivicu svalio na druge, a njegovog potpisa nema ni na jednom navedenom dokumentu.
Tekst: Nova.rs
