Ustani Srbijo 
Dok Vučićev kriminalni režim intenzivira represiju protiv građana koji traže obnovu ustavnosti, dok (kvazi)policijski batinaši maltretiraju maloletne dečake i prete silovanjem studentkinjama jer se oni i one protive diktaturi – patrijarh Porfirije poziva na pomirenje žrtava i dželata. „Skrušeno“ gleda u nebo i cinično priziva izmirenje!
Kako kaže: „Ako nismo spremni da se smirimo, ako nismo spremni da čujemo jedni druge, da razgovaramo i da onda u smirenju donosimo odluke koje su ugodne Bogu najpre, a onda samim tim i za nas najbolje, onda ne možemo reći da smo razumeli ni Alfa, ni slovo A iz azbuke spasenja. Potrebno je smirenje i pokajanje svakom od nas, da svako razume za sebe da nije apsolutan i da nije bezgrešan, da svako razume bez obzira na kom mestu stoji, visoko ili nisko, da mu je potrebno da neprestano izgovara: Gospode Isuse Hriste Sine Božji, pomiluj me grešnog.“
Ukratko: „Mir, mir, niko nije kriv“. Svi smo mi dobra deca cveća. Nema veze što je Vučić sa svojom ekipom izvršio veleizdaju Kosova, te krnju Srbiju pretvorio u balkansku Kolumbiju iliti raj za narko i ostalu mafiju a pakao za pošten narod. Nije bitno što nas prodaje rudarskim trovačima kako bi na nama sproveli opake biološke eksperimente. Irelevantno je što nas puzeći uvodi u zlokobni NATO. Smirimo se i pomirimo, a stanje neka ostane mračno kakvo je bilo i jeste. Autokrata Vučić neka vlada uzurpiranom Srbijom i uništava njenu ekonomsku te ekološku sadašnjost i budućnost, te besomučno trguje nacionalnim interesima.
Porfirije, sa razlogom prozvani Profitije, primer je popova koji su služili feudalcima koji su najgrublje eksploatisali svoje kmetove. Ili su se takvi sveštenici, u ne tako davno dobra, prodavali komunističkim političkim policijama za koje su obavljali tajne zadatke. Posao tih lažnih duhovnika – zapravo prljavih propagandista vladajućih struktura – bio je i ostao da opijaju narod verom u božansku pravdu i spasenje, kako bi podanici krotko nastavili da podnose ovozemaljsko zlostavljanje od strane grabežljivih moćnika. Za takve usluge crkveni nakupci duša dobijali su i dobijaju, kao Juda, po koji krvavi srebrnjak.
Takvim ponašanjem aktuelni srpski patrijarh naneo je ogromnu štetu Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Poverenje u nju je, verovatno, na najnižem nivo ikada. Oni kojima su čisto verska osećanja na prvom mestu, vide da veći deo našeg visokog klera sa njima ima veze koliko i, recimo, blatousti Dragan J. Vučićević. A onima koji SPC pre svega doživljavaju kao krovnu nacionalnu instituciju – koja je opstajala i čuvala Srpstvo i kada nam je država nestala sa mape sveta – shvataju da je njeno vođstvo privrženo odbrani Kosova i drugih naših nacionalnih interesa, taman koliko i zakulisni Vučićev saradnik Dinko Gruhonjić sa sledbenicima.
Vučić je, da to još jednom ponovim, prodao Kosovo i od Srbije napravio kriminalno carstvo, a Porfirije mu sa svojom crkvenom oligarhijom uporno služi. Deo je njegovih najprljavijih igara. Setimo se samo sramnog moskovskog susreta sa Putinom, koga je na užasnom ruskom besomučno lagao, ubeđujući ga da studenti i drugi vostali građani Srbije predstavljaju udarnu pesnicu zapadne „obojene revolucije“ (nema veze što je Alek štićenik Soroša Starijeg, koji ih je na neki način i izmislio, te verni drug njegovog gej naslednika Aleksa).
Da stavim tačku na kratki rezime nedela Prvoslava Perića zvanog Profitije Majbahški (zbog skoro pa mafijaške sklonosti ka luksuznom i raskalašnom životu). To je uradila i većina Srba. Sve joj je potpuno jasno. Samo je žalosno što zbog njega i njemu sličnih crkvenih komesara, naš, inače veri i naciji suštinski odan narod, negativan stav projektuje na SPC u celini. No, možda nam je i to potrebno, da bi konačno počeli da obnavljamo svoju Crkvu, koja je odavno umnogome pala u udbaške kandže. Da bi uistinu ponovo bila naša, pošto sa vlasti padne Vučićev evroatlantski okupacioni režim, biće joj potrebno dubinsko pročišćenje.
Odlazak sadašnjeg SNS namesnika za verska pitanja u ulozi patrijarha sa čela SPC – do čega neminovno mora da dođe posle urušavanja opskurnog režima braće Vučić – važno je da bude tek početak vraćanja SPC srpskom narodu. U protivnom, njihov razlaz će, nažalost, biti dugotrajan.
Dragomir Anđelković
