Pokušaj bega od odgovornosti

Vučić je izvršio klasičnu, sa stanovišta Ustava Srbije, veleizdaju, onim što je uradio u vezi sa Kosovom i Metohijom. To je već dobro poznata stvar! Takođe, najgrublje je gazio i nastavlja da gazi Ustav naše zemlje i po drugim pitanjima, pre svega na planu uzurpacije vlasti. 

On je, protivno važećem Ustavu, danas sve ono što podrazumeva državnu moć u Srbiji: istinski premijer, ministar svakog resora, šef sudska vlast. Kao zao duh iz orijentalnih priča, koji potpuno popuni unutrašnjost čarobne lampe, Aca Antisrbin je ispunio našu krnju državu. 

Njegova senka nadvija se nad svakom srpskom institucijom i nameće joj ličnu volju. Uprkos demokratskom republikanskom ustavnom uređenju, otuda, živimo u kvazimonarhističkom samodržavlju. No, neće tako biti večno. Kraj se već nazire!

Sada kada i „naš“ spin diktator vidi da se približava vreme sa svođenje računa, pokušava da poništi svoju odgovornost za enormne dugove raznih vrsta koje je napravio. Zna da će mu, ako u tome uspe, biti mnogo lakše i udobnije da nastavi život u inostranstvu, pošto pre ili kasnije, po gubitka vlasti, napusti zemlju. 

Kolikogod bogatstvo imao negde u svetu, i kakvegod tamo imali interese da mu se revanširaju pružanjem pribežišta zbog minulog kvislinškog predsedničkog staža, živeće u svojevrsnoj izolaciji ako bude suočen sa osnovanom međunarodnom potragom Beograda. 

S druge strane ako blagovremeno „bonapartistički“ organizuje namešteni referendum na kome bi „dobio“ narodnu aboliciju za „obično“ kršenje Ustava pa i veleizdajničku krunu istog, bez obzira što će neka nova vlast post festum tvrditi da se radilo o nelegitimnom izjašnjavanju građana, te pokrenuti pitanje njegove odgovornosti, pozicija će mu biti mnogo bolja. Moći će da se predstavlja, makar unutar država koje je zadužio, kao „žrtva političkog progona“. 

Spoljna strana iste unutrašnje (referendumske) priče je projekcija krivice za faktički gubitak Kosova na Rusiju! 

Nije da i ona nema odgovornost jer se dugo, iz iluzije da u tome ima svoj interes, udarnički pravila da je američki kvisling Aleksandar Vučić „srpski patriota“ i „prijatelj“ Moskve, te mu je tako davala kredibilitet kod brojnih srpskih rusofila. Ipak, nije Rusija potkopala srpske pozicije na Kosovu i Metohiji, pogotovo ne na severu te naše pokrajine – koji smo pre nego što ga je Alek dao potpuno kontrolisali – već je to uradio taj beskrupulozni preprodavac svega srpskog. 

Sada pokušava da preko dogovorenih sankcija sa Vašingtonom i Briselom NIS-u, u cilju njegovog neprijateljskog preuzimanja od Rusa, ali i predstojećeg udara na srpski deo „Turskog toka“, jako iziritira Kremlj, kako bi otvoreno zauzeo stav da ga više ne interesuje status Kosova. Onda bi Alek imao izgovor i za njegovo puno priznaje. Za to što nismo više u stanju da ga „branimo“ optužio bi Rusku Federaciju. 

To je plan Aleksandra Bezočnog. Da ga građani Srbije „operu“ od uzurpatorsko-veleizdajničkih nedela iznutra, a Rusija od poslednjeg spolja. Za prvo sam siguran da se neće desiti. Niko normalan a demokratski orijentisan na srpskoj društveno-političkoj sceni neće pristati na njegov fejk referendum o bezgrešnosti sopstvenog lika i dela. 

Verujem i da Rusija neće nasesti na njegovu igru. Time bi prihvatila da je američko kršenje međunarodnog prava, što je nesporno bio slučaj sa agresijom na Srbiju 1999. godine, legalizovano, a njeno, kako mnogi u svetu misle, ugrožavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, živi primer destrukcije svetskog poretka. Ispalo bi, neosnovano, da ga je primarno Kremlj srušio. 

Nije za očekivati ni da će Moskva na taj način pucati sebi u nogu, kao ni Srbi u svoju po referendumskom pitanu. Tako da će naš veliki politički šibicar-kombinator, najverovatnije, ostati kratkih rukava u pogledu pranja svoje prljave biografije. Sa njom kakva da je, moraće da beži kod nekog od svojih NATO prijatelja ili zakonski odgovara!

Dragomir Anđelković