I nikako da se smiri, ovo drugi put pominje, ovo je već ozbiljno. Nepomenik kupuje plac na potezu od Golubca ka Donjem Milanovcu. Baš me briga, ali ovo je moj zavičaj i dogodine ako Bog da nameravam da se vratim u moj Donji Milanovac. Pominje i izvore finansiranja kupovine, za sada hipotetičkog placa.
Honorar iz inostranstva od knjige “Kako sam pobedio obojenu revoluciju”. Knjigu nije napisao, pišu mu drugi, ali još nije ni pobedio, nadam se da i neće. Nepomenik treba da zna da će mu kuću srušiti nova uprava Nacionalnog parka “Đerdap”, jer u toj zoni gde on želi nije dozvoljena gradnja.
Nepomenika to ne brine. Drugi mu pišu knjigu, tržište za prodaju ima kolko hoćeš, Rusija, Belorusija, Kina, Severna Koreja, u jebote, pa on može da kupi ceo potez od Golubca do Kladova i pola Donjeg Milanovca sa sve izlomljenom marinom, urušenim kejom, klizištem u trećoj zoni.
Teško nama, teško nama, inače planira neki rezidencionalni spomenik sa sve duhovnim hramom (o tome će da ga upute časni marketinški oci iz Tumana), što je Toma nevolja bolji od njega. Što je Bajčetina atraktivnija od Đerdapa.
Pa, ekskurzije, obilasci, hodoćašće lojalista. Ne, nema meni mesta u zavičaju. Kad nagrne narod u obilazak srpskog Kumrovca (dobro, nije rođen, ali i to mogu časni oci da srede), a lojalisti da potvrde. Obilazak Golubačkog grada i arheološkog naselja “Lepenski vir” biće u drugom planu. Atrakcija će biti njegova rezidencija, novi duhovni hram svih lojalista.
Samo na toj brzoj saobraćajnici mnogo je kružnih tokova, i ne stiže se tako brzo kao što on kaže. Možda i to poprave ko zna čega se sve neće setiti naš nepomenik.
Prvo, neka ide što dalje od nas. Ne želimo zagađenu sredinu.
To zagađenje koje on prenosi najveće je, to je zlo od zla i nelečivo je.
Siniša Stojčić
