Pismo gimnazijalcima Bora: U ovoj borbi ste već pobedili

Dragi gimazijalci,

Pre svega želim da se poklonim vašoj hrabrosti i dostojanstvu, i da Vam kao bivši đak, tada srednje škole Bora Stanković, pružim bezgraničnu podršku i poštovanje.

Ovih dana u školskom dvorištu i na ulicama stičete jednu od najvažnijih lekcija u životu. To su lekcije koje od vas prave ljude dostojne najviših vrednosti koje jedan život može da ima. Videti vas tako mlade, pametne, lepe i rešene da živite bolje nego što je bila koja generacija imala priliku da živi, najlepša je slika ikada viđena u Srbiji. Sloboda je najveća vrlina koju čovek može da poseduje. Bez slobode čovek nije ljudsko biće, već neko kome glava služi da klima onako kako neko drugi hoće. 

Taj nesrećni čovek koji vas svakodnevno napada zbog toga što ste vaše mlade vratove podigli u nebesa, želi da budete poput njega – da klimate glavom istim onima koji nad njim imaju moć. Zahvaljujući njemu, a govorim o tom predsedniku opštine Bor, apsolutno ste sigurni da ste na pravoj strani u ovoj borbi za našu lepu i voljenu Srbiju. Ti i takvi partijski kadrovi ništa pametnije za tri meseca nisu ni mogli da smisle sem srednjeg prsta kojima farbaju zidove i dvorišta škola.

Znam da su to velike reči, ali vi ste ono najbolje šta Srbija ima i to nije malo breme. Mi stariji mnogo toga nismo uspeli, ali smo uspeli da vidimo vas u ovoj borbi u kojoj ste već pobedili. Mi, možda nismo znali, ili nismo smeli, ali vi znate, smete, i što je najvažnije, nemate strah. Strah je najveći neprijatelj. Ljudi se plaše bez razloga. Ostaću bez posla, daće mi otkaz, ne smem zbog dece, a deca su na ulicama. Sve su to prolazne stvari. Danas posao ode, drugi dođe. I obično bude bolji. I nikada ne prelazite lako preko reči – Morao sam. Samo se jedno mora, a vi ste, Bogu hvala, mnogo daleko od toga. Imate posao pred sobom koji morate da završite i koji je, srećom, vama zapeo.

Vi se danas ne borite srcem samo za dostojanstvo vaših profesora, već se borite da živite u normalnoj državi. Profesori treba da budu ponosni vas imaju. Među tim profesorima ima i onih sa kojima sam delio školsku klupu i najlepše trenutke na malim i velikim odmorima. Samo zajedno možete da se uspešno suprotstavite bezumlju, strahu i tami.

Budite istrajni i solidarni u svemu što radite. Raširite svoja krila koliko god možete i verujte u sebe. Ako verujete u druge, poput tog nesrećnog predsednika opštine, džaba vam sve. Savijaće vas nesvršeni učenici, kupci lažnih diploma, vlasnici partijskih knjižica. Glavu gore, pogled pravo, i samo mirno i dostojanstvo.

Nenad Kulačin, novinar i nekadašnji “Borin” đak

Foto: Fonet/Marko Dragoslavić