Zvezdin stadion, popularna Marakana, konačno je proključala i na pravi način stala uz svoj narod. A kad se na Marakani ori “Aco Šiptare” i “Vučiću pederu” zna se da je onome kome se peva došao zasluženi kraj. Tako je uvek bilo. I za Miloševića, Koštunicu, Tadića… Čim je Marakana na pravi način progovorila ishod je poznat. Vučiću pakuj se, jer uskoro sledi i ono neizbežno “Spasi Srbiju i ubi se…”

Neuspeli huligan koji nikada zbog sopstvenog kukavičluka nije smeo da stane na šipku, pokušao je sve da spreči ovakvo navijanje. Njegove paravojne formacije kojima neposredno komanduje su upale na sve tri strane stadiona gde su bili navijači, mnogi od njih sa decom, kako bi nasiljem ugušili jasnu poruku naroda šta misli o predsedniku Ćacilenda. Uz neviđenu bruku fudbalske reprezentacije koju predvodi Vučićev Ćaci, a koja je popila petardu od Engleza i doživela jedan od najvećih poraza u istoriji srpskog fudbala, to je bilo nešto što se nikada nije desilo na našim stadionima. Kako bi koja strana krenula da proziva predsednika Ćacilenda tako su njegove paravojne formacije u crnim majicama krenule da biju i disciplinuju narod. Ali ništa nije vredelo. Sve se čulo i videlo veoma jasno.

Fudbalskoj reprezentaciji Srbije uskoro predstoji meč protiv Albanije koji mora da pobedi ukoliko hoće da uđe u baraž za Svetsko prvenstvo. Pomoć publike biće neophodna. Ali koje publike. Ove koju tuku Vučićeve paravojne formacije ili Ćaciji koje će predsednik Ćacilenda, sa plaćenim kartama, dovesti na neki od neisplativih novoizgrađenih stadiona u provinciji, gde će moći da kontroliše navijanje i spreči prozivke od kojih sve više ludi. Ništa ne bi trebalo da nas iznenadi kao ni činjenica za koga će predsednik Ćacilenda iskreno navijati Srbiju ili Albaniju?

Do tog meča rešio je da preko nekakve jadne vojne parade i SNS skupova protiv blokada, pokuša da povrati svoj rejting koji nezadrživo pada. Srećom, ostaće sve na pokušaju, jer narod sve više vidi da sa logikom propalice i sa istim takvima koje je okupio oko sebe nema nikakve budućnosti. Ne pomažu ni pretnje, ni obećanja. Ni razbijene, ni kupljene glave. Jednostavno došao je kraj.

I Vučiću bi daleko više pristajalo da se pojavio na gej paradi zajedno sa ovogodišnjom kumom Oljom Kovačević, jer su u paru već bili zvanični kumovi Kozićima, nego što glumi nekakvog samoproglašenog vojskovođu na sramotu vojske koja paradira i države koju je opljačkao i uništio.

I na kraju, jedna mala poruka za Vučićevog vernog uvlakača Vučićevića, koji se već godinama lažno predstavlja kao novinar.

To što je musavi, mucavi ljigavko Vučićević lagao o meni i vređao me, dobiće kao i uvek adekvatnu tužbu. On najbolje zna kako redovno prolazi na tim procesima. Ali ono što je neprimereno izmišljao i lagao za moje roditelje, to će morati jednog dana podrobnije da mi objasni. Neka smisli kako i unapred nek zna da nijedna rupa gde se bude sakrio neće biti dovoljna, makar morao lično da ga izvlačim iz Vučićeve stražnjice, gde, inače, redovno boravi.

Srđan jesam, ali Žunić nisam. Toliko bi morao da zna.

Srđan Škoro