Najavljeni kao projekti od strateškog značaja, u 2023. godini otvoreni, stadioni u Loznici, Leskovcu i Zaječaru još nisu zaživeli u punom kapacitetu. A, kad i da li će teško je i prognozirati…, piše Sport klub.
„Lagator“, „Dubočica“ i „Kraljevica“, paradoksalno, najređe u proseku otvaraju vrata domaćim klubovima.
Srpskoligašu Loznici ponajviše, GFK Dubočici ponekad, Timoku 1919 – nikad.
Lozničani su redovno utakmice Srpske lige Zapad igrali na svom stadionu. Pretendenti na najviši i plasman u Prvu ligu Srbije nisu briljirali jesenas, međutim, imali su priliku da uživaju pred svojim navijačima. Barem u reprezentativnom stadionu, čija vrata su jesenas privremeno bila zatvarana zbog lošeg terena, dobrim delom uništenog i vanfudbalskim stvarima.
Igrao se i superligaški fudbal jesenas u Loznici, IMT je bio prinudno domaćin na „Lagatoru“.
Slična situacija pratila je i „Dubočicu“. Leskovački prvoligaš morao je i u privremena iseljenja, između utakmica reprezentacije sa Švajcarskom i Danskom. I ranije se selio iz svog dvorišta, čekajući Orlove. I tu ne bi trebalo da bude ništa sporno, jer novootvoreni stadion na najjužnijoj koti Srbije može da se definiše i kao najisplativija investicija. Uz tri meča srpskog državnog tima pred punim tribinama, bio je domaćin i Čukaričkom, Radničkom 1923 u UEFA takmičenjima.
Nažalost, zaječarska „Kraljevica“ ima status promašene investicije ne samo u konkurenciji stadiona, već i znatno širem krugu građevinskih zahvata. Da nije bilo iseljenja OFK Beograda, našao bi se verovatno neko drugi da zaigra u Zaječaru, više forme radi, ali… Poražavajući ostaje podatak – lokalni srpskoligaš Timok 1919 nije mogao na novi stadion. Rivale je dočekivao na zaječarskom Gradskom stadionu.
A, ko je imao najviše navijača na svom stadionu od domaćih klubova?
U situaciji kad je i „Bog digao ruke od GFK Dubočice“, a Timok 1919 ne može ni da priđe svojoj „Kraljevici“, logično da su utakmice Loznice bile i najposećenije. Derbi sa FAP-om, sredinom oktobra, ispratilo je oko 2.000 gledalaca. Imali su Lozničani, kroz istoriju i devedesetih godina prošlog veka, u znatno skromnijim uslovima značajniju podršku navijača. Redovno se na starom Lagatoru okupljalo po 7.000 ljudi.
Da očigledno nije sve, niti mnogo, u stadionima, potvrđuju i slike sa „Dubočice“. Leskovački prvoligaš igrao je redovno u sablasnom ambijentu, pred nekoliko desetina (!) ljudi…
Zaječarci, naravno, nisu imali preteranu želju da bodre OFK Beograd, niti gledaju superligaški fudbal, na „Kraljevici“. Očekivano!
Fudbalski savez Srbije intervenisao je nedavno sa pozajmicom od 600.000 evra za održavanje terena u Zaječaru i Leskovcu. Utakmice Prvenstva Evrope mladih reprezentacija 2027. godine igraće se, najverovatnije, na novootvorenim stadionima i novosadskom „Karađorđu“. Srpska kuća fudbala najavila je da će državni tim nastaviti praksu domaćinstva van Beograda. Od Loznice, Timoka 1919 i GFK Dubočice očekuje se da naprave iskorak u organizaciji i takmičarskom smislu.
Priča o novim stadionima i njihovoj svrsi, nije teško primetiti, kao obaveznu odrednicu nosi u sebi „će“. Buduće vreme, u čijoj biti provejava konstatacija da, ipak, problem srpskog fudbala nije u lošim tribinama, niti neudobnim sedištima. Moraće mnoge druge stvari da se srede kako bi navijači ponovo krenuli na tribine.
A, tamo, kako i svedoče moderne poruke, očekuju užitak i mnogo više od običnog fudbala…
Tekst: Sport klub
