Leto 2025. svedoči vrtoglavoj eskalaciji krize i ubrzanom kolapsu sistema u Srbiji. Nije iznenađujuće da je vest o obustavi rada informacionog sistema Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) u okviru koga se nalaze i katastarski podaci, prošla gotovo neopaženo. Sistem je bio u zastoju usled spoljnog napada od 4. jula i proradio je tek 20. avgusta.
U tom periodu u bankama je stopirano više od 1.000 stambenih kredita. Mnogi građani su dali kaparu, ali neće stići da isplate ostatak do dogovorenog roka. Nema ponuđenog rešenja ni za građane koji stanove uzimaju u izgradnji za koje do jednog datuma i faze izgradnje važi jedna cena, a nakon toga viša. U nekoliko banaka praktično je obustavljeno odobravanje stambenih kredita za mlade, iako su gromoglasno najavljivani kao projekat od nacionalnog značaja.
Ovaj događaj je razotkrio potpunu nesposobnost odlazeće vlasti da upravlja kritičnom digitalnom državnom infrastrukturom, uključujući i zemljišne knjige koje su simbol državne kontrole nad određenom teritorijom. Vlast koja se busa(la) uspešnom digitalizacijom mora da odgovori u medijima, a možda i u nekom budućem istražnom postupku na neka neprijatna pitanja.
Ko je odgovoran za pad sistema i zašto nije osposobljen duže od mesec dana? Da li je u pitanju softverski propust ili problem sa infrastrukturom? Ko je odgovoran za održavanje sistema, koji su rokovi popravke dogovoreni u slučaju pada sistema i koje penale snose izvođači za probijanje tih rokova? Da li su katastarski podaci bezbedni? Zašto ne postoje procedure za oporavak od havarije uključujući i privremeni prelazak na papirni sistem rada?
Usled nemogućnosti da raspolažu imovinom šteta po državu i građane je velika, a dodatno se urušava okrunjeni kredibilitet državnih institucija. Nepoverenje je toliko veliko da se na društvenim mrežama spekuliše o namerno izazvanom problemu kako bi se uništili dokazi o kriminalnim radnjama.
Kao što smo naučili iz drugih primera, lako je hvaliti se dostignućima sve dok ne mora da se utvrdi odgovornost za propuste. Onda nastaje tišina. Sličnosti tu ne prestaju. Pad sistema pogađa podjednako one koji se sve glasnije bore za pravedniju državu kao i one koji uljuljkani u svojoj apolitičnosti misle da ih se korupcija i neznanje ljudi na vlasti ne dotiču.
Pad informacionog sistema RGZ stoga je simptom pada celokupnog sistema. Jedino se, za razliku od informacionih sistema, država ne može restauracijom bekapa vratiti u stanje od 31. oktobra prošle godine i nastaviti da funkcioniše kao da se ništa nije desilo.
Ivan Milenković, predsednik Saveta za informacione tehnologije Nove Demokratske Stranke Srbije
