Mnogo sam voleo da vozim kad sam bio mlađi. A sad, pokušavam da stignem na odredište što pre i što lakše. Zato je auto put dobra stvar. Ipak, ne koristim deonicu auto puta Pakovaće-Požega. Neka, lepo je proći kroz ovčarsko-kablasku klisuru. Istina, Drobnjak je prilikom davanja izjave o sigurnosti tunela Munjino brdo i Laz delovao sjajno. Mislim sjajno za neku parodiju. NJegov produhovljen i odlučan izraz lica, odisao je samopouzdanjem i uverenošću u ono što govori. Dakle ko da ne poveruje takvom liku?
Možda onaj ko se razume u pravo i ko poštuje pravila struke. I tu dolazimo kako do razloga mog izbegavanja spomenute deonice auto puta, tako i do načina vladanja predsednika republike. Recimo, od one noći u Savamali, pa do današnjeg dana.
Te noći u Savamali su da podsetim „kompletni idioti“ nešto srušili. Najbolji student u istoriji pravnog fakulteta, koji to zapravo nije, osim što je one koji su rušili nazvao „kompletnim idiotima“, sa čime bih se mogao složiti, rekao je i kako bi on u sred bela dana bagerom učinio to isto. E to vidiš, ne može tako. Da bi se nešto srušilo potrebna je pravosnažna i izvršna odluka, koje u ovom slučaju nije bilo. Mnogo toga se od tada do danas rešavalo na način na koji su to rešili „kompletni idioti“. I tu dolazimo do deonici auto puta Pakovraće Požega. Ova deonica je puštena u rad bez upotrebne dozvole, recimo baš kao i železnička stanica u Novom sadu. Da bi svi razumeli, upotrebna dozvola je dokument koji potvrđuje da je objekat, u ovom slučaju deonica auto puta, izgrađena u skladu sa zakonom, izdaje se nakon izvršenog tehničkog prijema, nakon koga sva stručna lica stavljaju svoj potpis. Istina, u decembru prošle godine (nakon pada nadstrešnice) vlada Srbije donela je uredbu kojom se uvodi pojam „probnog rada“, bez upotrebne dozvole. Da prevedemo na jezik običnog čoveka, po ovoj uredbi, građevinski objekat pušta se u rad bez potpisa stručnih lica-inženjera. Uredba je inače podzakonski akt i ne bi se njom smele menjati tako važne odredbe zakona o planiranju i izgradnji.
I evo, obećavam, neću više da smaram sa pravom. Probni rad bez upotrebne dozvole znači, pustili smo put u rad, pa ako se nešto desi, desilo se, ali se oslanjamo na osnovno pravilo struke „jebiga valjda neće“. Da bi se ovaj put pustio u rad, stavljen je van snage pravilnik o tunelima, ili tako nešto, ali ko da ne poveruje odlučnom i harizmatičnom Drobnjaku, koji seksepilno izgovara „ma kakav pravilnik, ja garantujem“. E ako on garantuje to naravno menja stvari iz osnova. Istina, nije mi jasno zašto je onda doneta odluka da kod tunela dežuraju vatrogasci i hitna pomoć? Vidiš, zato ja ne koristim ovu deonicu. Jer ja sam (nemam pojma dal sam vam to nekad rekao) divan čovek, te ne želim da vatrogasci i hitna pomoć gube vreme na mene, a posebno ne želim da gube vreme na moje najmilije.
Predsednik je na svoj način, koji je šarmantan i simpatičan sve manjem broju osoba, saopštio kako se otvaranje auto puta kočilo jer fali jedan papir, te kako su inženjeri rekli da se teren oko tunela i dalje sleže, za 0,1 milimetar. „Ne vredi, uvek neki papir fali jer neko nije nešto potpisao i to su sad već foliranja. Pomera se brdo 0,1 milimetar koga zavitlavaš…“ reče diplomirani pravnik, koji je trenutno na funkciji predsednika republike. Važno je da podsetimo da ni kao predsednik republike, niti kao diplomirani pravnik, predsednik nije niti nadležan niti kompetentan da ocenjuje šta znači pomeranje brda za 0,1 milimetar, a nije nadležan ni za puštanje puteva u rad. Na sve to, inženjeri geologije kažu da je pomeranje tla za 0,1 milimetar ozbiljno pomeranje, te da predmetna deonica auto puta nije bezbedna za saobraćaj.
Potpuno je jasno da ni mnogo manje značajni objekti od auto puta ne bi smeli biti pušteni u rad bez upotrebne dozvole, jer ovaj dokument sama mu reč kaže, potvrđuje da se neki objekat može bezbedno upotrebljavati. Bez njega, šta god to bilo, nije bezbedno, dakle nema potpisa stručnih lica koji bi potvrdili bezbednu upotrebu.
I ovo je način Vučićeve vladavine. On godinama odlučuje ko je kriv a ko nije, šta kako i u koje doba dana treba rušiti, kakav je snimak sa naplatne rampe, šta i kad treba pustiti u rad, kakav je značaj jednog papira, da li je pomeranje tla za 0,1 milimetar bitno ili nije….
U uređenim državama to tako ne može, jer svako radi poslove iz svoje nadležnosti, one poslove za koje je stručan. U uređenim državama inženjeri odlučuju i potpisuju tehnički prijem, iza njega stoje i njima se veruje. U uređenim državama hitna pomoć, vatrogasci, Supermen i Čak Noris ne dežuraju pored tunela.
Dobro, uređene države nemaju Drobnjaka. Jer ako on garantuje, onda cela ova moja priča pada u vodu…
Bratislav Braca Marković
