Prosvetni radnici su heroji našeg vremena.
U zemlji Nedođiji ostaju bez plate, a ne poginju glavu, dok u zemlji Nedođiji platu redovno primaju zaposleni u beogradskom metrou!
Ako mi neko kaže:
“I ne treba da prime platu, nisu radili, a i kad rade imaju celo leto i celu zimu odmor” zaboraviću da su me njihove kolege nekada davno učile pristojnosti!
Dva meseca pričaš da pada podrška protestima, jado, jadni!
Ljudi jure tvoje nakaze po celoj Srbiji, beže kao zečevi!
Dobijaju zvižduke, jaja, brašno!
Tvoji sendvičari beže od goloruke dece, tvoji sendvičari ne mogu ni u toalet na benzinskoj pumpi!
Ne možeš dom kulture u nekom selu da napuniš, face poslušnika oko tebe ne odaju zadovoljstvo, već strah.
Jedino mali od Doboja i Jelena Karleuša misle da ćeš se izvući iz ovoga.
Padaš huljo, padaš, i to se ne može zaustaviti.
Aleksandra Ćurčić
Bude
Kakav smo pakao sagradili kad se na vlast dolazi za jednu noć,a sići je skoro nemoguće?Tu nešto ne štima.