U ovom periodu, kraj decembra i prva polovina januara, svi mediji su ispunjeni vestima o povređivanju usled nestručne i nekontrolisane upotrebe petardi. Najčešće je to samopovređivanje adolescenata koji nisu “vični” upotrebi petardi ili su same petarde neispravne pa im eksplodiraju u ruci. Oštećenja i povrede su nekad stravične. Ali ja ne želim sada da o tome pišem. Akcenat bih bacio na “nus” pojave koja nastaju upotrebom petardi.
1. Fizičko povređivanje “nedužnih”osoba
Dosta često se petarda tako nekontrolisano, a u nekim slučajevima i namerno, baci u blizini neke druge osobe ili slučajnog prolaznika tako da prilikom eksplozije može izazvati neki povredu na najbližem delu tela. I takve povrede su dosta slične onima koje su nastale kod samopovređivanja odnosno uzrokuju telesno oštećenje. Pravi sadizam je kada se to čini namerno da bi se “uživalo” u reakciji oštećene osobe. Ne često je to propraćeno smehom, vulgarnim komentarom ili slikanjem mobilnim telefonom.
2. Reakcije kardiovaskularnih bolesnika
Osoba koja iz “razonode” upotrebljava eksploziju petarde ili je preterano egoistična ili uopšte nije upućena kakve posledice sama eksplozija može izazvati.
Ona i kod “zdravih” i “normalnih “osoba izaziva iznenađenje, neki oblik stresa ,narodski rečeno izbaci je iz “koloseka. “Nisam medicinski radnik niti stručnjak iz te oblasti ,ali sam se na neki način obavestio i o nekim pojavama iz te oblasti. U tome su mi pomogli razni medicinski časopisi ili internet. Tako da sve moje tvrdnje ne moraju biti medicinski obrazložene već su komentari nastali zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu.
Kod srčanih bolesnika to je drastično drugačije. Svaka iznenadna eksplozija dovodi do poremećaja rada srca, tahikardiji, preskakanja ritma, ubrzanog rada srca i drastičnog povećanja srčanog pritiska. To su pojave koje nisu za potcenjivanje a kamo li za smeh. Još ako je taj bolesnik imao i neki baj-pas posledice mogu biti katastrofalne a nekad i tragične. Zato Vas molim ne igrajte se tuđim zdravljem.
3. Psihički bolesnici
Psihički bolesnici veoma teško preživljavaju iznenadne eksplozije. Neki se još više povlače u sebe, otuđuju od društva i jedva preboleo iznenadni stres.
Druga grupa bolesnika može da reaguje agresivno. I ako se ta agresivnost usmeri ka počinioci biću grub i odobriću je, mada društveno to nije ispravno. Ali najčešće njihove reakcije su okrenute ka najbližoj osobi, jer ne znaju ili nisu videle počinioca. To okretanje najčešće dovodi do verbalnog sukoba a ponekad i do fizičkih obračunavanja.
4. Autistične osobe
Sredinom prošlog veka ,statistika kaže da je tek svaki 60-80 žitelj, od sto uzoraka imao neki vid autizma, što znači nešto oko 1,5% populacije. Sada statistika kaže da se taj broj tako uvećao da je svaki 10-15 žitelj obuhvaćen nekim oblikom autizma. Kažem nekim oblikom jer u medicini se oni gradiraju od 1 do 20 različitih oblika. Ali za sve autistične osobe je zajedničko da veoma teško podnose preteranu buku. Njima, a mi to ne možemo da razumemo, smeta i preterana saobraćajna buka. Možete zamisliti kako će reagovati na iznenadnu eksploziju petarde. Njihova reakcija je nepredvidiva. Od histeričnog i nezaustavljiv plača, do besomučnog trkačkog bekstva sa mesta događaja. I to nije trenutna ,prolazna reakcija. Takvo stanje traje danima i danima. I umesto da gledamo da na svaki način te osobe socijalizujemo mi ih na taj način sve više udaljavamo od društva i teramo da se još više povuku u svoj unutrašnji imaginarni svet.
4. Životinje
Kako sam dobar deo svog života proveo u prigradskom naselju to sam se često susretao sa životinjama Bili su to najčešće psi i mačke, koje sam i sam čuvao kao kućne ljubimce, ali i dosta “poljoprivrednih “životinja.
I dok su mačke i psi u vreme intenzivnog korišćenja petardi reagovale tako što su tražile najzabačenije i najskrovitija mesta u zgradi ili dvorišta, dotle sam bio očevidac kada su do tog trenutka mirno i “ljubazni” psi lutalice menjali svoj odnos prema okolini. Pretvarali su se u agresivne životinje koje su instiktivno želele da sačuvaju svoju teritoriju Nisu napadale samo bacioče petardi sve koji bi im se približili na “ugrožavajući” blizinu. A onda su proglašavanje za opasnost po okolinu i uz pomoć zaduženih službi bili odatle eliminisani. Niko se nije pitao šta je uzrok takvoj promeni Niko se nije pitao da li se tim gestom narušava prirodni lanac suživota
Ispričaću Vam još jedan veoma drastičan slučaj. Iz meni nerazumljivih potreba jedan adolescent je bacio petardu u blizini zaprežnih kola u kojima su bili upregnuti konji. Uplašeni eksplozijom dali su se u besomučan tek. Uzalud je gazda pokušavao da ih smiri. Oni su “ludački “trčali iako su bili u zaprezi… Prolaznici su se jedva sklanjali da ne budu povređeni. A akter tog događaja je sve to mirno snimao telefonom. Najverovatnije želeći da se sutradan pohvali svojim “uspehom” i zaradi što više lajkova. Neki prolaznici su hteli da ga na licu mesta kazne .Neki od prisutnih su hteli i fizički da ga kazne. Neki su hteli i da mu razbiju telefon. Prisebniji su ih odvratili od toga i, kao i ubedili da će oni zakonski odgovarati jer je fizičko kažnjavanje maloletnika zakonski zabranjeno kao i uništavanje njegove privatne imovine.
Ako sam ovim dopisom uspeo da smanjimo upotrebu bar jedne petarde manje, ja sam postigao svoj cilj.
Todosije Dikić, nastavnik u penziji
