U našu redakciju je stiglo pismo jedne studentkinje koja je hodala od Novog Sada do Kragujevcu na veličanstven skup studenata i građana na Sretenje.
Pismo prenosimo u celosti:
„Negde pre ulaska u Aranđelovac, u gomili ljudi pored puta, koji se trude da daruju nešto, primetih jednu stariju baku. Na glavi marama, čelo izborano, a ruke koje pružaju kesu kvrgave i koščate.
Velika je gužva, a ona onako sitna stoji u gomili te je jedva primetih.
Ljudi koračaju i ispred i iza, pa je teško izaći iz stroja. Prošli smo već, a meni suze liju same dok koračam dalje.
U jednom momentu, izlazim iz kolone i trčim nazad ka toj baki. Jedva je nalazim u toj gužvi. Pruža mi providnu kesu, a unutra jabuka i napolitanka.
Raspadam se od plakanja i grlim je. Ne postoje reči kojima bih joj zahvalila, pa je samo grlim još jače.
Ljubim joj ruke i trčim da stignem kolonu.
Ovo ću ceo život pamtiti“.
