Dokle ide i kuda nas vodi paranoidna vlast jednog čoveka sa ozbiljnim mentalnim poremećajem i kako se širi od centralnog komiteta Ćacilenda, od telefonskog razgovora sa lokalnim ćacijima u Mokranjčevom Negotinu.
Naime, večeras 22. jula trebalo je da se održi u okviru Negotinskog leta veče posvećeno našem velikom i preminulom umetniku Ljubiši Stojanoviću Luisu, “Moj život je moje blago”, počasnom građaninu Negotina, po majci rođenom Negotincu, dugogodišnjem donatoru štićenika iz sirotinjskog doma, muzičaru svetskog glasa.
Trebalo je da se po sedmi put održi na centralnoj svečanosti na radost Negotinaca, Krajinaca i svih građana širom Timočke Krajine, ali je dan pre naprasno otkazan od strane TO opštine Negotin sa izgovorom (kakva divna laž), zbog tehničkih razloga. Suštinska, šizofrena poremećenost svih lokalnih ćacija iz opštine Negotin i turističke organizacije, kao i njihovih mentora iz prestonice jeste zbog podrške studentima Marka Luisa, sina pokojnog Ljubiše, inače inicijatora i pevača koji je trebalo da nastupi.
To uzbuđenje koje se širi palankom, i nije prvi put. Davne 1996. Negotinci su otkazali gostoprimstvo besedniku na otvaranju “Mokranjčevih dana”, našem velikom pesniku blaženopočivšem Ljubomiru Simoviću iz sličnih razloga. Bolest nije sanirana i ponovo se javlja sa još težim implikacijama i ne vidi joj se kraj.
Momentalna hospitalizacija je neophodna, jer ovo poprima pandemijske razmere.
Za svaki slučaj i bina je demontirana, ali pumpanje će se nastaviti uprkos svemu i to još dugo, a zaboraviti neće nikada još jedna bruka grada u kome ne živi više Mokranjčev duh, poremetio se usled ovakvih potresa.
Siniša Stojčić
