Erik Ulis imao je samo pet godina kada se doterani muškarac u odelu i sunčanim naočarama ukrcao na komercijalni let u Portlandu, u američkoj saveznoj državi Oregon, naručio burbon i sok sa svog sedišta 18E, a zatim stjuardesi predao rukom napisanu poruku da ima bombu.
Bilo je to 24. novembra 1971. godine, a nepoznati muškarac, kasnije poznat kao Den Ben Kuper ili Di Bi Kuper, imao je kartu u jednom smeru na letu za Sijetl. Kuper je otvorio svoju ručnu torbu i pokazao gomilu žica i zatražio četiri padobrana i 200.000 dolara u gotovini. Nakon što je avion sleteo u Sijetl, zamenio je 30 putnika za novac i padobrane, a zatim naredio pilotu da poleti na novo odredište – Meksiko.
Međutim, ubrzo nakon poletanja, Kuper je učinio nešto neverovatno, privezao je novac za struk i skočio padobranom iz zadnjeg dela aviona u noć, nestajući iznad ogromne divljine pacifičkog severozapada.
Najmisterioznija otmica u istoriji američkog vazduhoplovstva
Od tada Kupera niko nije video niti čuo za njega. Njegov trik učinio ga je herojem, pokrenuo istragu FBI-a, doveo do pojačanih mera sigurnosti na aerodromima i inspirisao desetine knjiga i televizijskih dokumentaraca. Ovo je i dalje jedina neobjašnjena otmica u istoriji američkog vazduhoplovstva.
Nakon što su decenije prošle bez čvrstih novih tragova, FBI je zatvorio slučaj 2016. godine.
Decenijama su se policija i istražitelji amateri pitali ko je bio misteriozni otmičar. Da li je preživeo pad? Da li je njegovo ime zaista Den Kuper, kao što je pokazivala njegova bording karta, ili je to bilo lažno ime inspirisano kanadskim strip-junakom, kako je FBI kasnije nagađao?
Čak je i Kuperovo ime obavijeno intrigom. Jedan novinar iz tog vremena pogrešno ga je napisao kao D. B. umesto Den. I ime se zadržalo.
– Već 52 godine svi ga zovu D. B. Kuper. D. B. zvuči ozbiljnije od Den. Tada niste morali prolaziti kroz detektor metala na aerodromu. Nije bilo provera. Mogao je dati lažno ime – kaže Ulis, koji sebe opisuje kao istoričara zločina i vazduhoplovnog štrebera.
Ključni dokaz – DNK sa kravate
Ulis kaže da su Kuperovi opušci u početku pronađeni, ali su kasnije nestali. To je ključni dokaz koji je mogao biti koristan s obzirom na današnji napredak u DNK tehnologiji. No nedavno se fokusirao na još jedan dokaz: kravatu sa štipaljkom iz “JCPenney” koju je Kuper ostavio pre nego što je iskočio iz aviona s gotovo 3.300 metara iznad južnog dela savezne države Vašington.
Kravata i pronađeni novac ključni su fizički dokazi u slučaju, ističe Ulis. Iako je FBI već testirao kravatu na tragove DNK, Ulis veruje da čvor kravate ima metalno vreteno na kojem možda još uvek ima neotkrivenog DNK materijala.
Ulis kaže da bi svaki pronađeni DNK uneo u genealoške baze podataka u nadi da će pronaći podudarnost koja bi pomogla razotkriti Kuperov identitet.
Bivši agent FBI-a: Kuper nije preživeo skok
Leri Kar, bivši agent FBI-a koji je radio na Kuperovom slučaju, kaže kako ne veruje da je FBI rastavio vreteno kako bi ga obradio. Ali koji god DNK bude pronađen na kravati, mogao bi biti kompromitovan.
– S kravatom se nije rukovalo prema današnjim standardima, nego prema standardima iz 1971. I stoga, ko zna čiji je DNK zapravo na kravati – kaže Kar, govornik na ovogodišnjem CooperConu u Sijetlu u novembru. Ipak, dodaje Kar, “sve je moguće”.
Kuperova priča iznedrila je celu zajednicu kriminologa amatera koji su proveli pet decenija razmenjujući teorije i nagađajući o njegovom identitetu. Zbunjenost FBI-a oko ovog slučaja samo je podstakla interes javnosti.
FBI je razmatrao stotine potencijalnih osumnjičenih. Da li je to bio Ričard Mekoj, čovek koji je godinu dana kasnije oteo avion i skočio padobranom iznad Prova u Juti s 500.000 dolara otkupnine? Ne, bio je kod kuće sa svojom porodicom otprilike u vreme Kuperove otmice, otkrio je kasnije FBI.
Bivši agent FBI-a Kar navodi nekoliko razloga zbog kojih veruje da Kuper nije preživeo skok. Činilo se da nije iskusan padobranac i nije znao gde se nalazi kada je skočio jer nije pitao pilote za lokaciju ili im dao putanju leta. Takođe je bila mračna, olujna i hladna noć – loši uslovi za padobranstvo.
Kar je rekao da je Kuperov slučaj jedan od najpopularnijih slučajeva na kojima je radio i da o njemu razmišlja i danas.
