“Srbija se umiriti ne može; režim šta god radio i čemu god pribegavao, čini se da je uhvatio ozbiljan nizbrdni trend, a o smeru kojim se kreće i ne treba imati dileme: to je put prema kraju koji je blizu”, ocenio je novinar Slobodan Stupar.
Stupar je za portal “Simptom” izjavio da iako se ponekad čini da režim i njegov prvi čovek, Aleksandar Vučić, neće na vlasti dočekati 2026, “prilike u narodu su nepredvidive”, a, kako kaže, “odlike ovdašnjeg mentaliteta specifične”.
“S jedne strane sve deluje kao da su dosadašnji događaji bili kao neko predtakmičenje ili zagrevanje za ono glavno i može se nazreti da nas čeka još vruća jesen nego što je bilo proleće. U tom smislu teško bih mogao zamisliti da Vučić ‘politički preživi’ u novoj, 2026. godini… Oni ubrzano gube podršku i unutra i spolja i nema dileme da je vreme da ovaj režim bude oboren. Njihovo mesto jeste na smetlištu istorije”, naglasio je Stupar, uz ocenu da je, s druge strane, “količina trpeljivosti u narodu neograničena”… te da su u mnogim aspektima “Srbi kukavice”, stoga, kaže, davanje procena nije preterano zahvalno.
Prema njegovim rečima, “mašina” kojom prvi čovek vlasti rukovodi već 13 godina “izanđala je i postala otrcana”, a najveći problem, slikovito opisuje Stupar, jeste što je u tom “tandrkanju” povučeno u provaliju čitavo srpsko društvo.
“Njihov kraj jeste veoma blizu, a kakav će biti teško je reći. Negde sam bliži tome da smatram da neće biti miran i da se ništa neće rešiti izborima kad god oni bili održani. Ako pogledamo, toliko su zla učinili ovom narodu i toliko se ‘nakrali’ da izazivaju bes nesagledivih razmera. Srbi su takvi, ćute, ćute, ali kad zanemoća vladar znaju da budu vrlo surovi, onakvi kakav i koliko je on surov bio dok je bio moćan”, istakao je Stupar.
Stupar je dodao kako je siguran da je ovaj put, po smeni vlasti, preko potrebno primeniti oštar oblik lustracije tj. revanšizma i da neizostavni deo mora da bude “nepokolebljiva primena pravnog poretka”, za razliku od 2000. kada su se, kako navodi, oni koji su uništili zemlju 90-ih “kroz iglene uši provukli, da bi od 2012. nastavili da maltretiraju i pljačkaju narod Srbije”.
Govoreći na temu pozicioniranja antirežimske strane za vreme trajanja protesta, on je pohvalio odgovoran pristup Demokratske stranke ali i nekih drugih, zbog, kako je objasnio, ničim neuslovljene i apsolutno neupitne podrške studentima i pobunjenim građanima na ulici.
“Očigledno je i da mnogi drugi kalkulišu. Zašto, pitanje je za njih. Ponovio sam već više puta, opozicija bi morala smelije i zrelije. Ako i deluje, to čini smušeno, a često i vrlo nedozrelo. Neophodni su odlučni koraci… Npr. zašto cela parlamentarna opozicija nije izašla iz Skupštine i sledila primer nekih narodnih poslanika koji su sve vreme sa pobunjenim narodom? ko ih je zadržavao? zbog čega? Šeme i neke kombinacije očigledno presuđuju. Parlament je postao ruglo, suprotnost samome sebi i trebalo je da ga opozicija napusti, najpametnije bi bilo da su sve stranke izašle“, promatra Stupar.
Osvrćući se na još jednu aktuelnu temu, godišnjicu proterivanja krajiških Srba u akciji “Oluja” i govor predsednika Srbije tim povodom u Sremskim Karlovcima, Stupar je kazao da onaj ko je 1995. godine podsticao Srbe u Hrvatskoj da ne prihvate plan Z-4 nema moralno pravo danas da prosipa priče o nekakvoj ugroženosti i žrtvi ali ni odbrani Srba ubuduće.
“Njihova odgovornost za tragične događaje i posledice nije mala i trebalo bi sa tim da se suoče. Posredi su samo nove i nove manipulacije…
“Međutim, i danas, nakon 30 godina, krajiški Srbi i dalje veruju u priče koje plasiraju UDBA i Vučić, i neće da priznaju da su ispali ‘budale’ jer su verovali Miloševiću, Šešelju, Vučiću i sličnim likovima… Moraju se suočiti i oni sa svojom odgovornošću takođe”, zaključio je Stupar.
Simptom/M. M.
