Mirnim protestima i demonstracijama potrebno je “dokrajčiti” posrćući “lični režim” Aleksandra Vučića, a bilo kakve provokacije “njegovih huligana i batinaša” pokušati izbeći, naglasio je politički analitičar Dragomir Anđelković.
Ipak, dodaje, ukoliko dođe do ničim neizazvanog napada na mirne građane i studente, poput prekjučerašnjeg u Novom Sadu, građani se moraju suprotstaviti jer, ističe, “braniti se od nasilja nije nasilje već samoodbrana”.
“Protivnici Vučića i nisu i ne treba da budu nosioci nasilja i ne treba nasilje gurati u prvi plan, ali ono što je radila policija u Novom Sadu 1. septembra uveče (posle komemorativnog okupljanja povodom 10 meseci od pada nadstrešnice) može se uistinu nazvati ‘terorom’ i ‘divljanjem’. Građani na to imaju apsolutno pravo da pruže otpor jer u tom slučaju policija više nije organ reda nego ‘falanga u službi režima’”, potencirao je Anđelković u izjavi za portal “Simptom”.
Novi veliki protest u organizaciji studenata biće održan u glavnom gradu AP Vojvodine u petak, 5. septembra, usled rastućih tenzija izazvanih, sudeći prema dostupnim snimcima na društvenim mrežama i izjavama svedoka, pojačanom represijom pripadnika policije i snaga bezbednosti. (Dekani na dva novosadska fakulteta – Filozofski i DIF – ušli su u zgrade fakulteta prethodnih dana, što je dovelo do incidenata ispred tih ustanova.)
Anđelković navodi i potrebu za širenjem protestnih okupljanja jer, kako kaže, da bi otpor bio što efikasniji, ne može se prepustiti samo jednoj maloj grupi ugroženih.
“Moramo da shvatimo da će sutra doći po sve nas, zatvarati nas i suočavati sa ko zna čime, ukoliko im bude dopušteno da rade sve što rade i ako Vučiću uspe da potpuno ‘zaokruži diktaturu’. Svaki napad mora da bude poziv za nova okupljanja i spremnost građana da se odupru sveprožimajućem nasilju režima”, smatra analitičar.
Upitan može li bunt ishoditi raspisivanje vanrednih izbora u skorijem roku, zaključno sa krajem godine, Anđelković je mišljenja da će Vučić raspisati izbore u dva slučaja: najpre, ako se, kaže, velike sile dogovore a on shvati da mora da ode sa vlasti; i ukoliko usled velikog pritiska sa ulice proceni da će novim izborima (uz poslovične prevare i mahinacije) uspeti da “kupi dodatno vreme”.
“U prvom slučaju bi (možda) raspisao relativno fer izbore, kao neku vrstu mosta, uz garancije zapadnih centara moći, da neće biti ugrožen i da će proći kao (ex predsednik Crne Gore) Milo Đukanović (nakon izbora 30. avgusta 2020). Mislim da bi mu se u tom slučaju pružila prilika da mirno ode van Srbije tj. da napusti zemlju.
“U drugom bi raspisivanje izbora pratile prevare i već viđene mahinacije i zloupotrebe kojima je sklon režim, kako bi ‘kupio još malo vremena’. Svestan, ipak, da bi, ako bi potpuno pokrao izbore, to izazvalo ogromnu eksploziju besa kod naroda, verovatnije je da bi se odlučio na sitnije mahinacije i da pokuša da ‘namešta rezultate’ kao nekad u Beogradu (2023). To bi bila neka vrsta nedefinisane situacije gde se druga strana nada da može da formira vladu, a on potom da proba da ‘kupuje poslanike’ i tako pokuša da obesmisli čitavu stvar”, ističe Anđelković, upozoravajući da je Vučić “ozbiljan taktičar koji se ne predaje”.
Bilo kako bilo, zaključuje Anđelković, uporni i neodustajni protesti “lome kičmu režimu”, a istrajnost dovodi do rezultata.
“Vučić pokušava da iscrpi protestante i energiju bunta i na nama je da mu dokažemo da u tome neće uspeti.”
Simptom/M. M.
