Odlazim, ostavljam te, ali ne kao prije

Ne, on neće pasti kao Milošević, jer neće dozvoliti da se suoči sa jačim kandidatom od sebe koji ima veću podršku spolja od njega. Neće biti ni rumunskog scenarija, jer je današnja Srbija neuporediva sa tadašnjom Rumunijom. Danas se ne raspada globalni sistem (iako pokušavaju da nas ubede u suprotno) kao što je nekada zbog kataklizme komunizma došlo do kolapsa Lagera. Naprotiv, promene u svetu idu na ruku neprijateljima demokratije, a Vučić to sigurno jeste. Nema ni obojenih revolucija, jer je Vučić premazan svim bojama, svim nijansama, svim mogućim farbama kojima crta svoje maske za unutrašnju i spoljašnju upotrebu. Neće ni bežati kao Asad, jer Srbija nije kompleksna tvorevina kao Sirija, nema “prijateljsku” vojnu bazu na svojoj teritoriji, Balkan je ispražnjeno bure čiji su barut velike sile posule po drugim meridijanima.

Kako će otići?

Najveće su šanse da ode onda i na način koji ON sam izabere. Kao što je “naš” izbor da ON preuzme vlast bio najgori po Srbiju, tako će i njegov izbor načina da siđe sa vlasti biti najgori po Srbiju. Ako ode kao neporaženi, samozvani državnik, ostavi iza sebe iluziju graditelja, branitelja i hranitelja, Srbija se neće od tog oboljenja oporaviti decenijama. Ako ode i ostavi svoje nameštenike, svoju senku koja će kontrolisati pokrenute društvene tokove, ako zaživi politika i posle njega ON, Srbija će ostati preparirana, zamrznuta u vremenu i prostoru, a mi zombirani, reprogramirani, nesposobni za samostalno odlučivanje i preuzimanje odgovornosti za sopstvene živote.

Možda ode kao Đukanović, koji je posle poraza na predsedničkim izborima poslao sliku iz Emirata. To nije bila poruka ohrabrenja svom uplašenom biračkom telu koje ga je pratilo tri decenije unazad. To je bila slika rugalica pobednicima da mu ne mogu ništa, da je bezbrižan, da je oslobođen stega funkcije i položaja i da iako su mu unapred rezervisali zatvorsku ćeliju, on uživa u luksuznom penthausu.

Ili da ode kao Gruevski u nekom karavanu, SUV-u ili džipu, s obzirom na visinu i težinu (sam je rekao da ima 120kg te da može i mnogo teže registratore da podigne koristeći samo dva prsta). Moguće destinacije su, uključujući prijateljsku Budimpeštu, prestonice njegovih evropskih pandana-Moskva ili Minsk.

Stiče se utisak da sanja međunarodnu karijeru, ili biznis ili političku. Mala je Srbija za njegov ego. Kada završi sa otadžbinom, možda pređe na kontinent. Sve zavisi kakvu Srbiju ostavlja, zarobljenu ili slobodnu. Njegov san bio je i bio bi naš košmar. A njegov košmar je naš san o modernoj, normalnoj i uređenoj Srbiji.

Na kraju dana, u politici je večna stvar moći i kontrole. Ako bude otišao na kontrolisan način, biće teško obračunati se sa njegovom zaostavštinom. Ako bude otišao na dogovoran način, biće bezbolnije dekonstruisati njegovu kulu svemoći, ali i veoma teško ponovo sagraditi bilo šta na miniranompolju koje ostavlja iza sebe. Ako bude oteran sa vlasti, ta destruktivna konsktruktivnost rušeći njega gradila bi novu Srbiju, drugačiju, pristojniju, bolju. 

Da, otići će, ali kao niko pre. Ne ni kao Milošević, sigurno ne kao Tadić. Njegova najava da će se posle prvog poraza vratiti posle jednog mandata nove vlasti sada zvuči frapantno. On to glumi normalnost, nevešto i usiljeno. To je možda bilo moguće pre pet godina, ali sada je kasno, prekasno. Citiraću odgovor oficira OZNE koji odgovara Dragomiru Jovanoviću, šefu specijalne policije za vreme okupacije kada se nudio da sarađuje sa novim vlastima – Vi ste Dragomire vodili takav život, da vam niko ne može ponuditi novi. Ove reči mogu biti odgovor na svaku Vučićevu ponudu kada bude silazio, odlazio ili bude bio oteran sa vlasti.

Dobro je što je njegov odlazak uopšte tema. Privid večitosti njegove vlasti paralisao je mase da pružaju bilo kakav vid otpora. Sada je i on svestan da mu vreme ističe, ali su svesni i njegovi protivnici. Događaji su ubrzavaju i on sve manje može da ih kontroliše. A gubitak kontrole kod despota najava je njihovog odlaska.

On odlazi, na ovaj ili onaj način. Odlazi, ne kao pre, ali ovaj put zauvek.

Dr Aleksandar Dikić