olitički analitičar i konsultant Vladimir Dobrosavljević procenjuje da će se društveno-politička kriza u Srbiji samo usložnjavati i povećavati s jeseni, a da je, s tim u vezi, sasvim realno i logično očekivanje da se u njeno rešavanje uključi međunarodna zajednica.
Kako i u kom obliku bi to bilo nije još moguće predvideti, navodi on, ali ističe da Evropa sigurno neće mirno i skrštenih ruku gledati sa strane “raspirivanje nestabilnosti u Srbiji, sa potencijalom širenja i prelivanja na region”, potencirajući činjenicu da su “naše vladajuće elite potpuno nespremne da upravljaju krizom, jer da jesu u kapacitetu da to urade, to bi već bilo urađeno”.
Bunt studenata i pobunjenog dela društva ocenio je kao “organski”, a desetomesečne proteste krajnje očekivanim procesom i “posledicom ukupnog nezadovoljstva ogromnog dela društva načinom na koji se upravlja državom”.
“Vladajuće strukture su do te mere antagonizovale naše društvo, stvarale podele, frustracije… da su politički protivnici bivali dehumanizovani (od njih su pravljeni politički neprijatelji a ne rivali). Kada imate takvu sliku, logično je da se jedan veliki deo građanstva osetio ugroženim jer vidi da se vladajuća elita i oligarhija odvojila od društva, a da je država postala praktično samo plen u njenim rukama”, poručuje Dobrosavljević u razgovoru za portal “Simptom”, precizirajući da to nezadovoljstvo vidi kao deo jednog neprekinutog niza: počevši od vanrednog stanja u vreme pandemije COVID-a (2020), preko tragedija u Ribnikaru i Mladenovcu (2023), slučaja Banjska (2023), pitanja tzv. kopanja litijuma u Jadru (2024), do nesreće ispod nadstrešnice u Novom Sadu (2024).
“Čitav proces koji je gradirao vremenom doveo je do toga da se, umesto na neki artikulisan politički način, bunt izlije na ulice. Ovo nezadovoljstvo je sveopšte”, ukazuje on.
Govoreći o tzv. posredovanju iz inostranstva u tekuću krizu u Srbiji, navodi nekoliko razloga za to, pre svih iz domena očuvanja stabilnosti i bezbednosti, a podseća i na pre dve godine usvojene Vladine zaključke OEBS-ove kancelarije ODIHR, koji se tiču poboljšanja izbornih uslova u Srbiji.
“Srbija je najpre na putu ka EU. Evropa, siguran sam, ne bi dozvolila da se kriza iz Srbije izlije na susede. Takođe, Srbija je decembra 2023. (kontaminiran izborni proces, posebno na lokalu) preuzela na sebe obavezu da implementira 20 i više preporuka ODIHR-a. Zbog toga su povučena i određena sredstva iz evropskih fondova i krajnji rok za normiranje tih preporuka je upravo kraj ove godine; međutim, zbog pojačanih akutnih tenzija i antagonizama u srpskom društvu, ovde će biti neophodno da se posreduje u smirivanju tenzija, dijalogu oko uopšte načina održavanja izbora, kontrole izbornog procesa, te onemogućavanja svih zloupotreba od strane vlasti: funkcionerske kampanje, ucenjivanja birača, tzv. izbornog turizma, odnosno dovođenja (i dovoženja) birača iz jednog mesta u drugo itd.”
U tom kontekstu (posredovanja) ukazuje na moguću ulogu EU koju, kaže, vlast “nikako ne treba da potcenjuje” ili da važne evropske zemlje čini ljućima, jer, po njemu, ne bi bilo mudro izazivati ih da pokazuju svoju snagu na nekom slabijem od sebe, recimo nama, tj. da pokazuju da su “kadri da kontrolišu ovaj region za koji smatraju da je njihova interesna zona”.
On dalje dodaje da je iskustvo pokazalo da su i demokratija i politička kultura “stvar dobre volje”, te podvlači da “ova aktuelna garnitura na vlasti ne oseća da je za kvalitet života, pa i političkog života u jednom društvu, neophodno da se ponaša na određeni valjan i ispravan način”…
“Taj ispravan i pristojan način svakako ne podrazumeva da se zloupotrebljavaju mnogobrojni državni resursi, koji se vrlo lako mogu zloupotrebiti ako su vam namere nečasne i rđave”, zaključio je Dobrosavljević.
Simptom/M. M.
