U maniru svog političkog oca Vojislava Šešelja koji je pre mnogo godina objašnjavao kako se advokat Barović više puta sapleo na koru od banane, Aleksandar Nenadležni Vučić poslednjih meseci izgovorio je gomilu opasnih neistina, počev od tvrdnje da je dozvoljeno i poželjno kolima pregaziti političke neistomišljenike koji odaju počast nedužno nastradalim sunarodnicima u padu nadstrešnice u Novom Sadu, do toga da je dekanka iz Niša Natalija Jovanović ubodena „nožićem“, a njena povreda (nejasno zašto je nije nazvao povredica) jednaka onoj koju možete da zadobijete kad sečete luk ili krastavac.
U cilju izazivanja mržnje među građanima, po starom, a među radikalima omiljenom i bezbroj puta oprobanom sistemu „zavadi pa vladaj“, Vučić je izneo tvrdnju da je na najvećem protestu u istoriji Srbije 15. marta u Beogradu bilo najviše bogatih ljudi iz centralnih opština prestonice, posebno sa Vračara. I evo ja se javljam da pomognem ili dopunim, nadam se da nenadležna institucija neće zameriti. Na spomenutom mirnom skupu u Beogradu, nije došlo do korišćenja zvučnog topa, jer mi takav uređaj nemamo, te i ako ga imamo, on stoji u magacinu, toliko prašnjav da nikom ne bi palo napamet da ga odatle izveze, jer nakon skidanja prašine i stavljanja u upotrebu oni koji bi to činili mogli bi početi da liče na Aleksandra Vulina, što jasno je.
Niko normalan ne želi. A ako je i izvezen nije upotrebljen. Ako je ipak, kojim slučajem i upotrebljen, to nije učinjeno namerno, nego se osamdesetogodišnji, perspektivni ali senilni apsolvent više turističke škole iz Blaca, u dokolici, jer ne može da sprema praktični rad na temu „upoznaj svoju domovinu kroz mitinge Srpske napredne stranke“, malo zaneo, te je umesto daljinskog u nameri da prebaci sa „Pinka“ na „Informer“, kako bi čuo Đukin nacrt doktorskog rada na temu „kako tući demonstrante dok se ne useru“, u onom mraku umesto dugmeta na daljinskom pritisnuo dugme na zvučnom topu.
Mislim, predsednik i ja ne tvrdimo da je to bilo, ali ako se dogodilo, onda je to moglo biti samo ovako i nikako drugačije. Jedini problem je kad dođe FBI i ove druge strane službe što smo ih zvali, neće moći da dobiju iskaz od senilnog osamdesetogodišnjeg apsolventa više turističke škole iz Blaca, jer će on, dok oni stignu, morati da sprema diplomski, a profesor mu je mnogo zajeban lik, pa nema šanse da ga nakon opravdanog odsustva zbog boravka u „Ćacilendu“ u kome se senilni osamdesetogodišnjak svim srcem u svom mladalačkom zanosu borio za nastavak studentske godine, ponovo pusti da odsustvuje. Jedino da agenti FBI odu do Blaca, gde bi turistički mogli da posete kuću Lea Martina, našeg čuvenog pevača u Gornjim Rašicama u blizini ovog velikog univerzitetskog grada.
Što se tiče dekanke Natalije Jovanović njena povreda osim što je toliko laka, naneta je nožićem od grickalice, jer je slučajna prolaznica, koja je takođe sasvim slučajno član SNS, zapravo htela Nataliji da pokaže kako se pravilno turpijaju nokti.
Situacija nije međutim ni malo smešna. Istina je sasvim drugačija. Građani bilo koje opštine u Srbiji koji su prisustvovali skupu u Beogradu, nisu bogati, ali nisu ni spremni da svoju državu, svoj život i budućnost svoje dece, menjaju za nekoliko crvenih i sendvič, sednu u autobus da bi aplaudirali lažnom vođi nacije. A predsednik jako prezire ljude koji misle svojom glavom i veruju više svojim očima nego njemu. On ne ume i ne može da bude predsednik svih građana, što bi morao biti, već je predsednik samo onih koji podržavaju stranku čiji je on najvažniji član.
Građani koji su prisustvovali ne samo skupu u Beogradu, već skupovima koji se više meseci organizuju u Srbiji, samo žele uređenu državu u kojoj institucije rade svoj posao.
Politički neistomišljenici se ne smeju gaziti i to sad verovatno razumeju oni koji su poslušali predsednika, te sede u pritvoru i čekaju optužnicu ili suđenje za krivično delo ubistvo u pokušaju.
Dekanka Natalija Jovanović , naravno, nije povređena nožićem, već nožem. To što je povreda možda laka (kao advokat ne smem se upuštati u tumačenje predmeta u kome ne postupam) je splet srećnih okolnosti, ali ne menja suštinu da je ona bila u životnoj opasnosti, jer kad se nož potegne, sve posledice su moguće.
Radikalske zamene teza poput tvrdnje predsednikovog političkog oca, da se advokat Barović pre više decenija više puta okliznuo na koru od banane (a zapravo ga je prebio Šešeljev telohranitelj) ovu zemlju vode ka ozbiljnim sukobima i nečemu što nikako ne želim da napišem.
Bratislav Marković
