Novak Đoković je za vladajući režim u Srbiji „persona non grata“. Najbolji teniser sveta u istoriji, jedan od najboljih sportista svih vremena, to nije rekao direktno, ali njegove reči same navode na zaključak.
Pitanje vezano za prelazak ATP turnira iz Beograda u Atinu, koji organizuje porodica Đoković, navelo je Novaka da kaže šta mu je „na duši“.
„Sve što mogu da kažem jeste da mi nismo želeli da selimo turnir, to je sve što mogu da kažem. Nažalost, tako je, kako je…“, počeo je Novak i nešto kasnije dodao:
„Da li će se vratiti turnir u Srbiju, ja se nadam da hoće. Sa naše strane uvek postoji ta želja i tendencija, moj brat Đorđe – koji vodi turnir – jednostavno je bio stavljen u situaciju da turnir mora da se seli. Nadam se da će neko malo bolje vreme doći u narednim godinama, pa da se vrati turnir, možda čak i u nekoj višoj kategoriji, nikad se ne zna. Beogradska publika voli i prati tenis, Srbija je u poslednjih dvadeset godina postala zemlja tenisa, uz sve naše uspehe“.
Rečenice „mi nismo želeli da selimo turnir“ i „moj brat Đorđe jednostavno je bio stavljen u situaciju da turnir mora da se seli“ pokazuju da je najvoljenijij srpski sin na crnoj listi onih ili onoga koji smatraju da imaju ekskluzivno pravo da je njihovo mišljenje jedino ispravno.
Jasno je da je sve počelo Novakom podrškom studentskim protestima u Srbiji, koji traju već skoro deset meseci. Pridružio se zahtevima da se otkriju i izvedu pred sud odgovorni za smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu.
Bio je to okidač da ga prvo deo medija bojkotuje početkom godine, kada je Novak bio u Australiji. Za sve one koje je do juče bio „Junak, legenda, ikona, najbolji, neponovljivi, neverovatni, fenomenalni, brutalni…“ preko noći je prestao da postoji.
Predsednik države je javno čitajući pismo jednog dečaka, „slučajno“ zaboravio da pročita deo vezan za Novaka Đokovića.
„Sa dekom često igram šah i uvek ga pobedim. Mnogo volim Srbiju. Treniram košarku, gledam Evroligu i Jokića“.
Međutim, u prenosu se lepo moglo videti da je dete krupnim pisanim slovima napisalo i:
„Mnogo volim Srbiju. Gledam prvaka sveta u tenisu Novaka Đokovića.“
Frustracije je kulminirala kada je Đoković posle svake pobede na Vimbldonu „pumpao“. Bivše ministarke, voditelji na televizijama sa nacionalnim frekvencijama su govorili „da se Novak tako stavlja na stanu nasilnika i onih koji žele nezavisno Kosovo“, „da je poreski obveznik Monaka“ „da pravi teren da se bavi politikom“.
A predsednik države je bio taj koji je „gasio vatru“. Bio je pun „razumevanja“ za Đokovića. Čak se i navodno čuo sa njim.
„Pričao sam sa Novakom veče pre nego što je podržao blokadere. Neću da govorim detalje, pozvao me je. Nisam posle toga komentarisao ništa i neću da komentarišem“ rekao je predsednik države.
Rekao je da „naravno navija za Đokovića svim srcem, on je legenda Srbije“.
„Šta mislim o njegovom političkom stavu? O tome govorim celo veče. Ali toliko toga je učinio za Srbiju, nikada reč neću reći lošu. Može on protiv mene da govori koliko hoće, da podržava političke protivnike, ali protiv njega nešto loše da kažem je blesavo i glupo“.
Nije prošlo ni mesec dana od ove „pomirljive“ izjave, a turnir porodice Đoković je prema rečima Novaka MORAO da se seli iz Srbije. Vatra se izgledala gasila benzinom.
Svetski broj jedan nije podržao političke protivnike, predsednika nijednom nije uzeo u usta. Novak Đoković samo ima svoj stav. I stoji iza njega. Bez obzira na cenu.
Cena je ovaj put teniski turnir. Neko je misleći da će da napokosti Đokoviću, napakostio sportu u Srbiji. Učinjeno je nešto blesavo i glupo. Jer šta god da urade, Novak će ostati najvoljeniji srpski sin.
A turnir? Vratiće se jednog dana u Beograd. Sa kako reče Đoković „nekim boljim vremenom u narednim godinama“.
Vladimir Todorović (Izvor: Sport klub)
