Svaka čast i ekonomistima i statistici i ekonomskom tigru ali da bi preživeo mali čovek (to je onaj što uđe u prodavnicu, pogleda cene i uspe da izađe a da se ne onesvesti) potrebno je uskladiti cene sa finansijskim mogućnostima istog.
Kako sada stvari stoje, zbog visokih cena u prodavnicama, naš mali čovek najviše voli tri vida plaćanja. Na poček, bezgotovinski i robna razmena.
Plaćanje na poček obavezno podrazumeva i rečenicu: “Komšija počekaj me malo… plaćam čim se zaposlim“. Bezgotovinsko plaćanje je slično kao i plaćanje na poček, samo što tu ide rečenica: „Plaćam bezgotovinski… upiši me tamo u svesku“.
Treći vid plaćanja robna razmena još nije zaživeo ali ima sve uslove da se i to promeni. Kod ovog vida plaćanja ljubazni prodavac vas pita: „Šta danas imate od robe“, a vi se pohvalite: „Možete dobiti dva kila krompira i vezu mladog luka“.
Ili – „Imam ekonomski program vladajuće stranke“ a ljubazni prodavac vam odgovori: „Za to možete dobiti dve rolne najfinijeg… toalet papira“…
Ili – „Imam poslednju kolumnu Draže Petrovića objavljenu u Danasu“, i dobijete odgovor: „Možete pazariti robe do 5.000 din“ i tako redom, mogućnosti koje ovaj vid plaćanja pruža su neograničene.
I da se vratim na sam početak teksta o cenama u našim prodavnicama. Ako se ovako nastavi, a sva je prilika da hoće, uskoro očekujem novu vrstu blokadera (oni što su im računi i kartice u blokadi ), a zvaće se – 3.0 Narod koji hoće da jede…
Voja Radovanović, dramski pisac i satiričar (Izvor: Danas.rs)
