Ustani Srbijo 
Svi oni koji su čitali „Alan Ford“ (inače omiljen Vučićev strip) znaju kako počinju uobičajene trgovačko-lopovske kombinacije uglađenog prevaranta aristokratskog porekla „sera“ Olivera.
Po pravilu, kako bi prodao nešto što je zdipio, zove svog dilera, i razgovor započinje frazom: „Halo, Bing, kako brat?“
Ne „čujemo“ šta mu kolega hohštapler odgovara, ali iz nastavka izlaganja plemića lopovskih sklonosti vidimo da pomenutom bratu ne ide dobro. U jednoj varijanti to izgleda ovako: „Šta, uhvatili ga u samoposluzi dok je pljačkao bebu i dobio je šest meseci! Ne smem ni da pomislim kako bi prošao da je opljačkao starca za koga radim“.
Onda ide ključni deo iskaza, zbog koga se reda radi i raspitivao za Bingovu familiju: „Nego, zanima li te šleper (ove ili one) robe? Cena? Prava sitnica“.
Lopovi mnogo ne cepidlače oko cene. Bitno je da utope što pre plen. Tako stoje stvari i sa Vučićevom planiranom preprodajom NIS-a. Ser Alek nema nobles poreklo kao Oliver, ali je majstor istog zanata. Prevara, ucena, krađa. Baš kao što glasi naslov jedne od „epizoda“ pomenutog stripa.
Alek bez Kosova upao je, u to nema sumnje, u septičku jamu. Susreo se sa studentskim butnom, sa kojim ne zna šta će, pa se usled straha okliznuo. Studente ne može da potkupi ili sa njima napravi neku kombinaciju oko prepuštanja dela plena kao što je neretko radio sa mnogima iz partijske opozicije. Opet, studenti svojom istrajnošću bude savest društva i ohrabruju poslovično zbunjene stranačke oponente SNS-a. Tako se obruč polako zatvara oko režimskog kartela.
Njegovom šefu hitno treba neki uspeh za propagandnu namenu, kako bi pokušao da mnoge Srbe ponovo prevede žedne preko vode. Šansu za to vidi u otvaranju pregovaračkog „Klastera 3“ sa Evropskom unijom. Već nekoliko godina naše EU integracije ne ostvaruju progres, a nemali deo našeg naroda i dalje veruje da kada se dokopamo evropskih fondova ispošćena srpska njiva će početi da daje mnogo veći prinos.
Neću sada da ulazim u to da li ćemo dugoročno imati ili ne, korist od EU integracija, ali od otvaranja jednog pregovaračkog klastera kratkoročno sigurno nećemo imati naročit ćar. Ali će Vučić u ključnom momentu, stiče se utisak, dobiti svrsishodno propagandno sredstvo.
Da bi se to desilo, mora da kupi litvanski, letonski, poljski, estonski i holandski pristanak za otvaranje „Klastera 3“. To je uslovljeno vidljivim (ali ne i suštinskim) distanciranjem od Rusije. I političari pomenutih zemalja pre svega misle o reakciji svojih javnosti, koje ne žele da Srbija dobije EU zeleno svetlo jer je lažno predstavljena kao ruski saveznik (dok je u prasi Alek, otimač Srbije, samo svom bratu i deci „saveznik“).
Problem za Acu Antisrbina je to što ne može srpskoj javnosti da kaže da se kao crv uvija pred, u globalnim razmerama relativno nebitnim, recimo Viljnusom. Zato je smislio priču da nas pritiskaju Amerikanci. Da se njima klanja to njegovi birači i mogu da shvate. Oni koji odlučuju u Vašingtonu su opet radi da učestvuju u igri koja rezultira makar i simboličnim potiskivanjem Ruske Federacije sa Balkana. Tim pre što sa Vučićem prave za sebe povoljne aranžmane oko izgradnje elektrana Đerdap 3 i Bistrica.
Uostalom, ko će kome nego svoj svome. Alek je ipak primarno američki kvisling. Dovoljno je prisetiti se šta je uradio sa Kosovom i Metohijom. Otuda Amerikanci i hoće da mu pomognu oko NIS-a i EU integracija.
Zašto onda Moskva pristaje da igra u tom filmu? Ispada da pomaže vazalu svog protivnika. Shvata da je slabiji faktor na našim prostorima pa realpolitčki gleda da sačuva ono što može. A Vučić joj nudi da ostane manjinski vlasnik NIS-a, odnosno baš ako neće da proda deo svog paketa ili njega u celini, onda da ga prebaci na neku firmu u Azerbejdžanu koju posredno kontroliše. Tako bi i vuk bio sit, i ovce bi ostale na broju.
Doduše ruske, američke i EU ovce i vukovi su u pitanju. Ne ono što pripada srpskom narodu. Mi možemo samo da zamislimo kakva nova pljačka Srbije sledi. Naš umišljeni samodržac već nedeljama plaši narod da će ostati bez benzina i drugih naftnih derivata, sa svim posledicama za stanovništvo i privredu koje to ima. Preti da će mnogi ostati i bez plata.
Nada se da će uplašeni narod onda pristati da on, uprkos tome što za to nema ovlašćenja, volšebno rešava problem. Zbog „vanredne“ situacije sve bi se obavljalo daleko od očiju javnosti, bez regularnih procedura. Onda bi usledilo Vučićev razgovor sa nekim koga ruski vrh odredi da bude pregovarač: „Halo …, kako brat?“. Pa priča o ceni ili tačnije raznim provizijama ili drugim malverzacijama.
Možemo samo da zamislimo u okolnostima gde je sve mistično, gde se ne zna ni prava istina o sankcijama, ni o mogućnostima da se one izbegnu, kakve će kombinacije da se prave tokom konspirativnih rusko-srpskih pregovora. Ajde da u tom ambijentu neko proveri kod Putina ili u Vašingtonu šta se stvarno događa i da li je to nužno! Možda nam se tako u vlasništvu NIS-a pojavi i neka nepoznata a juče osnovana firma. Recimo: „Andrey Oil Company“.
Sa Aleksandrom Vučićem i njegovom ekipom samo je jedno jasno: uvek varaju građane ove zemlje kako bi ih što duže i što više eksploatisali. Tako je i sa prevarantskom pričom oko sankcija NIS-u. Nije da neki na Zapadu ne traže da bar površinski odatle budu potisnuti Rusi, ali to nema veze sa američkim sankcijama. Njih je Vučić, pozerski, dogovorio sa odlazećom Bajdenovom ekipom, a iza svega se krije novi veliki lopovluk u kome će se svi, od Brisela, preko Vašingtona i Moskve, do naše vladajuće mafije, ovako ili onako ali bezočno taliti.
Grbava će ostati samo ogromna većina građana Srbije! Naravno, ako progutamo novu pilulu Vučićeve sintetičke droge. Pa, da li smo ludi da to učinimo sada kada je već jednom nogom dotakao dno septičke jame?
Dragomir Anđelković
