Vučićeve specijalne službe (pre svega BIA), u cilju spasavanja oslabljenog srpskog kartel diktatora, započele su novu prljavu propagandno-geopolitičku igru. Tačnije – doradile su staru! Preko svojih eksponenata za dezinformisanje patriotske javnosti, sa izvesnim nacionalnim i rusofilskim kredibilitetom, sada plasiraju „dobronamerno“ modifikovanu laž o „obojenoj revoluciji“.

Da se na nju ukratko osvrnemo. Oficijelna Srbija – uprkos činjenici da je Vučić izvršio kosovsku veleizdaju – navodno ide ispravnim geopolitičkim putem (formalno se nije okrenula od Rusije, što je manje važno od toga da se odrekla teritorijalne celovitosti sopstvene države). Baš kada je pobedio Tramp, i za očekivati je da dođe do novog velikog mešanja karata u globalnim odnosima na način koji je za nas povoljniji – neka nevidljiva (evroatlantska) ruka je, kao, zakuvala krizu u Srbiji. Taman posla da je to učinio naš nezadovoljni narod.

To ne znači da su „pobunjeni“ studenti i građani zli. BIA stratezi, štagod mislili, shvatili su da je nepopularno to reći. Mladi i nešto stariji nezadovoljnici su, očito je namera da se stvori takav utisak, samo izmanipulisani radi izazivanja građanskog rata u Srbiji. „Razume se“, nisu loši momci ni oni na Vučićevoj strani. Nigde se ne kaže da je on pozitivan – to bi bilo kontraproduktivno – ali ako je već Srbija na ispravnoj strani istorije, onda, podrazumeva se, da i naš predsednik nije baš negativac, niti su to njegovi ćaci-lojalisti (zapravo, kao što znamo, uglavnom maskirani kriminalci).

U takvim okolnostima, posto smo svi „dobri, kao „patriotsko rešenje“ predlaže se smirivanje naših unutrašnjih strasti. Iz toga logično proizlazi da Aleksandar bez Kosova ostaje gde jeste, tj. na čelu Srbije. Toliko o tome šta perfidno nameću donekle prikriveni režimski propagandisti. Pomirimo se radi stabilnosti, svi smo mi valjani, a Alek neka nastavi da vlada do daljnjeg!

Sve rečeno su ubdaške splačine! Vučić je – da ponovim ono što uglavnom dobro znamo – običan politički nakupac, koji radi računa svog klana bezočno trguje Kosovom i Metohijom kao i drugim srpskim interesima. On na postmoderni način, u svojstvu evroatlantskog kvislinga, radi toga vodi građanski rat protiv svog naroda.

Da bi Srbija iskoristila potencijalne geopolitičke šanse koje će možda da joj se ukažu u kontekstu evroatlantske pukotine nastale posle ponovnog dolaska na vlast Donalda Trampa, stoga, prvo mora da se oslobodi od Soroševog pulena u Predsedništvu (eksponenata baš onih zapadnih faktora sa kojima je aktuelni američki lider u raskoraku).

Smirivanje narodne oslobodilačke energije tome ne pogoduje. Naprotiv, doprinosi opstanku Vučija koji je jednom nogom već upao u provaliju. Pri tome njegovo samodržavlje, ne zaboravimo to – kako su govorili stari – predstavlja kugu, koleru i gubu za naš napaćeni narod. Dok ga se ne rešimo, nema nama spasa!

To naravno ne znači da evroatlantski činioci ne rade na uštrb Srbije, te da dok pomažu svom pulenu (šefu „obojenog režima“) ne pokušavaju da realizuju „obojenu evoluciju“, tj. faznu tranziciju vlasti od Kurte zvanog Alek, do nekog svog Murte. No, kako su govorili Latini: „Zloupotreba ne ukida upotrebu“.

Na nama je da se izborimo za unutrašnje i spoljne oslobođenje Srbije, a ne da od toga odustanemo jer neko našu borbu može da zloupotrebi. Valjda smo dovoljno pametni da ne dopustimo evroatlantskim i udbaškim prevarantima, da nas na sa jedne ili druge strane, na ovaj ili onaj način, prevare. Prvi da iskoriste turbulencije u kojima se nalazimo da nam nametnu novu vlast po svojoj meri ili da nas što više i duže parališu unutrašnjim sukobima. Drugi da prolongiraju život sadašnjem kriminalnom i antisrpskom režimu te mu omoguće da opljačka i ono što još nije uspeo.

Dragomir Anđelković FOTO: KTV

Pamet u glavu, te racionalno a hrabro napred u mirnodopski boj sa zlotvorima ovog naroda, na kojojgod oni bili strani, i iza čegagod se zaklanjali (uključujući i srpske i ruske zastave)! Važno je da što pre prevaziđemo stanje nacionalne erozije a preduslov za to je rušenje opskurnog režima i sistema, koje u paketu oličava Vučić. Konačno, i to je bitno: nemamo šta da izgubimo. Ako ga se ne rešimo sigurno propadamo, ako istrajemo u otporu možda se nacionalno-demokratski i spasemo. To nije izvesno ali je realno, dok ako progutamo novu udbašku, lažnopatriotski-antiglobalističku sabornu priču, da i Alek bude deo „nacionalnog pomirenja“, sumrak nam je zagarantovan.

Dragomir Anđelković