„Nema povratka na staro, na stanje pre ovih protesta i pada novosadske nadstrešnice“, izričit je Cvijetin Milivojević, koji naglašava da su dve najveće tekovine aktuelnih protesta oslobađanje od straha ogromne većine građana Srbije, kao i to što su i do najudaljenijeg kutka naše zemlje došle priče i dileme “da li korupcija ubija i da li je neko uzurpirao državne institucije”.
Srpski politikolog i novinar ocenjuje za portal “Simptom” da je do ovih rezultata došlo zahvaljujući isključivo upornosti studenata, ali i činjenici da se, kako kaže, opozicija držala po strani, jer, navodi on, “da se u njih umešala mi bismo imali već upokojene proteste pre mesec ili dva”.
Na temu političke artikulacije i relevantnog političkog argumenta Milivojević kaže da je moguće doći ali je za to, smatra, potrebno vreme i najpre “da se protesti zadrže u određenom intenzitetu”, ali i da to bude neko središnje, kompromisno rešenje, u odnosu na dva krajnja polazišta (vlasti i opozicije), te u tom kontekstu pominje primer Severne Makedonije 2015.
Prema njegovim rečima, nadstrešnica je “školska studija” i klasični primer slučaja kako se na jednoj tragediji otvaraju sve slabosti i pukotine ovog sistema.
“Sad se vidi da ta priča da postoji jedan čovek – neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava sve, što je propagandna mantra koju SNS nameće sve vreme u vezi sa Vučićem, polako pada u vodu, i to zahvaljujući srpskim studentima. Priča da se on u sve meša, do pre koju godinu je bila nezanimljiva i za opoziciju. Opozicija je čak na neki način to stanje indirektno legitimizovala tako što je izlazila na izbore na kojima se Vučić kandidovao i na opštinskim, gradskim, parlamentarnim izborima… Međutim, studenti su svojim delanjem ogolili priču o svemoćnom predsedniku Srbije koji je istovremeno šef zakonodavne, izvršne i sudske vlasti”, ističe Milivojević.
U tom kontekstu dalje navodi da se, “kad je Vučić rekao da nije mogao spavati čitavu noć jer je (pazite sad!) on morao da iščita hiljadu dokumenata u vezi sa padom nadstrešnice”, kao kula od karata sve urušilo, te i, kako kaže, postavilo pitanje koje je imalo svoj odgovor u već poznatoj studentskoj paroli: “Nisi nadležan!”.
Ono što se po njegovom mišljenju takođe izdvaja jeste činjenica da “protesti ne traže ničiju političku glavu, tako ni Vučićevu”, već da institucije počnu zaista da rade svoj posao.
“On tobože nudi svoju glavu, sa tim izlaznim strategijama poput tzv. savetodavnog referenduma koji i ne postoji po našem ustavu, a ni u Zakonu o predsedniku, pri tome ga niko ne traži; kao i izbora, koje opet niko ne traži, ponajmanje studenti i građani u protestu, a u ovom momentu ni politička opozicija”, objašnjava politikolog, dodajući da se čini da stvari sada idu ka samo dva moguća scenarija.
“Ili će”, ističe Milivojević, “Vučić, koji nažalost i dalje o svemu odlučuje uprkos tome što ga dobar deo građanstva smatra nenadležnim, popustiti tako što će ići ka ispunjenju svih uslova studenata, ali ne tako brzo i po principu toplo-hladno, i uz veliku njegovu nadu da će se protesti ugasiti, ili će se ići na mogućnost nasilnog rešavanja problema.”
Kako kaže, za ovo drugo rešenje Vučić ne može dobiti podršku značajnih zemalja zaštitnica, SAD, Nemačke i Francuske.
“Mislim da više ne može dobiti tu blanko podršku za nasilno rešavanje problema studentskih protesta.”
Na pitanje o zahtevima opozicije u aktuelnom trenutku, Milivojević kaže da je jasno da opozicija ima drugačije ciljeve, a jedan od njih, po njemu praktično ključni, jeste prelazna vlada.
“Da bi se došlo do ispunjenja nekog zahteva potrebno je da se protesti zadrže u određenom intenzitetu. Bez toga Vučić to neće dati. Između ‘ne dam prelaznu vladu i nikad je neću dati’ i ovog drugog, opozicionog, stoji jedna vrsta kompromisa. Ali, na žalost svih nas, o tome nećemo ni mi kao građani odlučivati, a bogami ni Vučić, već neko drugi”, mišljenja je on, te upućuje na izjave pojedinih američkih analitičara koji se bave ovim delom Evrope, a koje, kako kaže, stoje na stanovištu “pa mi taj recept već imamo, primenili smo ga u (Severnoj) Makedoniji pre 10 godina”…
“To nije”, objašnjava Milivojević, “klasična prelazna vlada nego privremena vlada sa jednim jedinim ciljem: da se napokon organizuju normalni, fer i demokratski izbori. (Možemo je zvati kako se kome sviđa.)”
Milivojević potencira da bi, ako bi kojim slučajem, Vučić posegnuo za izborima pod postojećim uslovima “onaj (iz opozicije) koji bi na to pristao bio poništen i potpuno izopšten iz opozicije”.
“Ipak, ponavljam, uslov za bilo kakvo razrešenje krizne situacije jeste da studenti istraju u svojim zahtevima. Pre svega na onom prvom i ključnom koji Vučića najviše boli i žulja: da se na tom slučaju nadstrešnice ogoli čitav sistem zloupotrebe državnih institucija, počevši od lanca korupcije do permanentnog urušavanja dostojanstva svih institucija koje su sve odreda podređene volji jednog čoveka”, zaključio je Cvijetin Milivojević.
Simptom/M. M.
