“Nema više nazad. Nekima je trebalo malo više, ali bude se i probudiće se. Koliko god da su ćutali usled ucene, straha, egzistencije, nisu mogli da ne vide kako su ovaj i njegovi banditi preorali Srbiju. Nisu mogli da ne zamišljaju kako će on i „Kobre“, za šest – sedam sekundi njihovu decu, a koja u stvari nisu njihova nego državna”! kaže za “Danas” Nikola Kojo.
Proslavljeni glumac o 2024. godini kaže:
„Moje lično osećanje je tuga. Ovo je jedna od najtužnijih godina u mom, i u životima mnogih od nas. Na žalost, okolnosti u kojima smo i dešavanja iz ove, imaće svoj rep i u dolazećim godinama. Ovo je godina u kojoj smo se svi borili za vazduh i još uvek stidljivo pokušavamo da ga udahnemo. Tek toliko da održimo vitalne funkcije. Ovo je godina velikog šoka. U dubini duše smo želeli da nam se ne desi, ali znajući šta živimo i s kim živimo, i prateći cikluse nesreća- zločina, znali smo da su i tragedije neminovne“.
Mnoge tragične naprednjačke afere ovih godina pojela je paučina, koliko je vlast sada zatečena što su se studentska pobuna, blokade fakulteta i akcija „Zastani Srbijo“ oteli kontroli i ne može da ih zaustavi?
„Zatečena je. Zaigrali su se. Dugo su jahali na talasu diktature kojoj je pružan neznatan otpor. Osladilo im se. Uljuljkali se. Mislili su da će kidnapovanjem medija, pravosuđa, poluga vlasti, pravljenjem lažnih opozicionara i ostalih okupatorskih poteza zauvek vladati. To je opet danak kupovine diploma, neučenja istorije i narodnih poslovica („Ničija do zore“ i sl.), kao i nesagledavanja ubrzanja planetarnih događanja. Nisu grejali klupu, i sad im kvare planove ovi što jesu“.
“Sve se može očekivati. Veliki se novac tu brani. Sreća u nesreći je što posle toliko godina divljanja ovom zemljom, nemaju više inspiracije. Ponavljaju se. Nedostaje im kreative. Naravno, ostalo im je još agresivnih poteza. Ali, kao što rekoh, koliko im je dugo trajala tortura, proporcionalno istoj, broj ljudi se treznio. Njegovi vide da je „omerta“ stavljena van snage. Da se mnogo lakše pušta niz vodu. Da se ne ori više „ne dam ovoga, ne dam onoga“.
„Sve je više pravih policajaca koji znaju da nisu slučajno oterani da čuvaju nadvožnjake, dok vlast oblači neke huligane u njihove uniforme i kači im činove koji njima pripadaju. Sve je više sudija kojima se pred očima bistre reči zakletve koju su položili. Pogledajte koliko mojih kolega se ohrabrilo? Koliko lekara? Prosvetnih radnika, poljoprivrednika. I svih ostalih“.
Čuli smo od predsednika i da su profesori srednjih škola „politički pedofili koji zlostavljaju decu i prisiljavaju ih na proteste“, ili, „da su deca vlasništvo države do svog punoletstva“?
„Čuli smo mi što planeta nije čula. I upravo ta salva izgovorenih gluposti i pretnji, pomogla je da se dešava što se dešava. I samo neka nastave tako. Hvala im na tome. Zaista su majstori povećanja izlaznosti“.
Šta Vi vidite kao najvažnije u ovoj pobuni mladih ljudi, po čemu se, recimo, ona razlikuje od studentskih protesta neke naše generacije 1996/97?
„Neustrašivost. Rešenost. Istrajnost. Oni ne pamte ratove. Oni ne mrze. Njih ne možete da nahuškate da broje krvna zrnca. Više veruju u Deda Mraza nego da Hrvatske tajne službe ruše predsednika. Oni se druže i komuniciraju sa celim svetom. Oni su generacija otvorenog uma. Njihova lepota je opet bumerang vremena. Koliko je ovima išlo na ruku da dugo divljaju, toliko im ne ide što je stasala generacija koja bira, kojoj se ne servira. Ni preko otetih medija (ne gledaju), ni preko pokušaja korupcije jeftinim kvadratima. I ono najgenijalnije i najtužnije: Oni samo traže da institucije rade svoj posao! Ništa više! To je nešto na šta diktator nema odgovor, i zato je to siguran put do uspeha. Mene je sramota divljenju ovom zahtevu, u sred XXI veka, u sred Evrope“.
Zašto nam Vučić liči na Gloriju Svanson u „Bulevaru sumraka“, u čuvenoj sceni kad neće da prihvati da je publika više ne želi, i kaže: „Ja sam velika, filmovi su ti koji su postali mali!“?
„Meni najviše liči na kralja Ibija. I svedoci smo njegovih pokušaja da zameni narod. Na izborima i mitinzima. Ima pokušaja da to uradi i sa studentima. Ne biva“.
Šta biste poželeli našim studentima i građanima u 2025?
„Zdravlje, zdravlje i zdravlje. I slobodu“!, zaključio je Nikola Kojo za Danas.
FOTO: Fonet/Marija Đoković
