Dragi Šjor Niko
Primio sam tužnu vest danas dok sam bio na terenu, završavajući svoj trening. Osećaj praznine i tuge me je obuzeo. Nadam se da si osetio koliko si mi značio u karijeri i životu. Tvoj uticaj na moj razvoj kao čoveka i tenisera ostaje neizbrisiv. Osećam večnu zahvalnost tebi i tvojoj divnoj ženi Miji što ste me prihvatili kao vašeg rođenog sina kada sam imao 12 godina.
Moji roditelji i braća su tebe uvek osećali kao člana porodice. Kada su nam gotovo svi okrenuli leđa i dok je naša zemlja razarana u bombardovanju, Mija i ti ste nam pružili ruku podrške i uradili sve što u vašoj moći da bi moja braća i ja mogli da nastavimo da živimo svoj san i da se bavimo sportom koji volimo.
Hvala ti za sve trenutke koje sam danas iznova u glavi doživljavao i koji će ostati urezani u mojem pamćenju dok sam živ. Pored tuge i pomešanih emocija koje osećam, tvoj lik i sećanja na zajedničke trenutke mi unosi radost i zahvalnost u srce.
Tvoj legat će dugo trajati i generacije će se sa velikim divljenjem osvrtati na tvoj lik i dela. Sva tvoja dostignuća kao igrač,trener i selektor su ispisana zlatnim slovima u knjigama sportske istorije Balkana i svetskog tenisa. Za mene, ipak, ono najvažnije je da te sa ponosom mogu zvati ‘Šjor Niko, moj teniski Otac’.
Počivaj u miru.
Novak Đoković
