Ne žuri i stižeš

Kažu mi da idem korak po korak.

Da to što vrh stepenica ne vidim, ne znači da ne krije okrepljujuć ekstatičan pogled kada do njega dođem.

Da mogu da biram da ostanem tu gde sam, ali da onda nemam nikakvog prava da budem nezadovoljan svojim položajem. Kažu kada nešto izabereš, rođenjem ti je data odgovornost za ishod. Uz još bar blagoslova… Pa deluje logičnije da preuzmem odgovornost za nameru da krenem ka gore ma gde god me ona odvela.

Mislio sam da time što idem ka gore bežim od dna… Ali kažu mi da ko iskreno krene ka gore. Da istinski sa sobom ponese i Gore i Dole, i vrh i dno. Da u svom prostoru nosi informacije razumevanja svih patnji i nemoći i svih radosti i sposobnosti. Da će se ranjeni delovi kad tad isprečiti koraku ka vrhu i prikazati lekciju koju moraš shvatiti poželiš li nastaviti. Zvuči jednostavno, ali može biti vrlo zahtevno.

Ne propustite  Strpljenje je način spasenja

Može biti teško, jer ćeš nekad morati izaći iz postojećeg šablona razmišljanja, probati pogledati stvari iz ugla za koji nisi ni znao da postoji. Zakoračiti ka gore samo pretpostavljajući gde je gornji stepenik mračnom patnjom sakriven. Preuzeti rizik da si ustvari došao do mesta na kojem je pad neminovan i da možeš ili ostati gde si ili se prepustiti slobodnom padu.

Vrtlogu u kojem se um gubi a svesnost ubrzano upija informacije kroz emotivne kanale tuge i bola. Da padneš na početak i budeš spreman da svesniji kreneš opet. Spreman da se opet oklizneš, padneš, ustaneš i zakoračiš u vis. Može biti teško… Zvuči lakše ostati. Ali znaj da, nekad kretanje nije bežanje a ostati u mestu van rečnog korita Života jeste.

Ne propustite  NAŠ NAJPOZNATIJI METEOROLOG EKSKLUZIVNO OTKRIO! U Srbiji se noćas dogodilo nešto što nije poznato javnosti

Možda su u pravu… Ali… Ja vidim više stepenica i ka gore i ka dole. I čak i kada se odlučim za smer, muči me koje da izaberem…

Izvor: bezcenzure.rs Foto: pixabay.com