Fudbalska reprezentacija je u Albaniji nastavila gde je u Nemačkoj stala. Na Evropskom prvenstvu izabranici Dragana Stojkovića su za 270 minuta igra postigli jedan gol, u Tirani za devedeset minuta nisu nijedan, da su igrali još 180 minuta možda bi ga i dali. Jeste osvojen bod na „vrućem gostovanju“, ali igra kojom se došlo do „uspeha“ ne obećava mnogo u nastavku kvalifikacija.
Onima koji vole da se klade (istina nisam tako dobar prognozer kao Anđus) predlažem da igraju 0-2 golova.
Posle neuspeha na Svetskom prvenstvu u Kataru (sa jednim bodom „orlovi“ su bili poslednji u svojoj kvalifikacionoj grupi) selektoru Draganu Sojkoviću jedna od najvećih zamerki koje su mu upućivane je bila činjenica da se olako primaju golovi (na tri utakmice čak osam puta se zatresla mreža naših golmana).
U kvalifikacijama i na samom Evropskom prvenstvu (na tri utakmice u grupi primljena su samo dva gola) selektor je uspeo da konsoliduje igru u odbrani ali je pokvario sve ostalo. Izgubili smo kreativnost na sredini terena, nema igre po bokovima, Mitrović i Vlahović moraju da se vraćaju do centra da bi dobili loptu pa ako sami urade nešto…
Posle ne baš prijateljskog razlaza selektora sa kapitenom Dušanom Tadićem reprezentacija nema više pravog kreatora igre, fudbalera koji jednim pasom, driblingom, izbacuje protivničku odbranu iz igre. Iz utakmice u utakmicu sve je jasnije da Lazar Samardžić nije taj kalibar, a još manje je to „Zvezdin Mesi“, Andrija Maksimović.
Mesto u reprezentacija izgubio je Filip Kostić, a njegov naslednik Aleksa Terzić nije ni upola tako ubojit pred protivničkim golom. Sa druge strane Andrija Živković više „čuva leđa“ Erakoviću nego što pomaže Mitroviću i Vlahoviću. Kada se sve to ima u vidu sasvim je jasno da „orlovi“ mogu gol da daju samo iz prekida, posle kornera, ili nekom individualnom akcijom Mitrovića ili Vlahovića.
Ne valja, a bolje biti neće.
U poslednjih pet godina mlađe selekcije Srbije su učestvovale u 10 kvalifikacija od kojih su samo kroz četiri izborile plasman na završne turnire. Neuspesi na Evropskim prvenstvima, odnosno u kvalifikacijama, istovremeno su nas uskratili za učešće na Svetskim prvenstvima pa su „Orlići“ u različitim kategorijama učestvovali na samo četiri od 15 poslednjih velikih takmičenja od kadetske do mlade selekcije.
Poslednje Svetsko prvenstvo na kojem smo imali neku mladu selekciju bio je Novi Zeland 2015. godine kada smo postali prvaci sveta.
Sadašnjost nam nije svetla, a budućnost ne obećava boljitak. Naprotiv.
Živa Vekecki (Izvor: Danas.rs)
