Posle silnih jedinica u kojima menja komandante kao Staljin kod Lenjigrada, naš diktator uvodi i novu, svežu krv u političku arenu Srbije. Nabildovane, istetovirane crnomajcaše ili starije momke u crnim majicama sa frizurom a la Benito Musolini.
Uvodi ih pokraj umirovljenih žandara koji su nagrađeni da koncentrisano prate poteze naših fudbalskih vedeta, pripremljenih u šatorima Ćacilenda, dok se ovi batinaši obračunavaju sa narodom koji pevanjem pozdravlja odlazak njihovog komandanta i njihove mentore u istoriju.
Za to vreme Ćacilend reprezentacija pratila je zbivanja na tribinama, i popila pet komada. Mogla je i više, nije ni važno, batinaši oteraše poštenu publiku koja je kupila kartu, i ostavila njihova krvave ruke da aplaudiraju Piksiju, koji je trezno izgledao, što je retkost. Ne znam gde je bio on, možda je oblazivao buze, ali to nije prikazano na televiziji.
Sećam se da je samo još Kosta Pećanac početkom drugog Velikog rata prilikom otvaranja apsana sakupljao robijaše u svoj četnički pokret, dodelivši im u svakom selu vojvodski čin.
Tako će i Vučko, okupio i stalno otvorio konkurs za odbranu njegovog carstva.
Neki su sinoć primljeni, a neki smenjeni. Šta zna lud čovek.
Nastavlja se utakmica na ulicama srpskih gradova.
Siniša Stojčić
