Srpska koalicija NADA, koju čine Novi DSS i Pokret obnove Kraljevine Srbije, podseća javnost da je pre godinu dana podnela predlog Deklaracije o Srebrenici, ali da taj dokument nikada nije stavljen na dnevni red Narodne skupštine.

„Genocida u Srebrenici nije bilo i Srbija mora jasno i zvanično da se odredi o tom pitanju. Trajnog i istinskog pomirenja među narodima na Balkanu može biti samo na osnovu istorijske istine, a Srbija treba da bude ta koja će prva progovoriti bez straha i podaništva prema bilo kome“, poručio je predsednik Novog DSS-a i narodni poslanik Miloš Jovanović.

On je istakao da činjenica da vlast već godinu dana ignoriše ovaj predlog, jasno govori da režim Aleksandra Vučića i dalje vodi politiku poniznosti prema zapadnim centrima moći, a ne u interesu istine i dostojanstva srpskog naroda.

Vladimir Jelić

Koalicija NADA podseća da je ovaj predlog podnela znatno pre početka aktuelnih studentskih i građanskih protesta, kao i pre svoje odluke da ne učestvuje u radu Narodne skupštine dok traje narodna pobuna protiv režima.

U nastavku tekst Predloga Deklaracije o Srebrenici:

  1. Pravda, pomirenje i održivi mir između naroda i država post-jugoslovenskog prostora mogu se ostvariti isključivo na temeljima istorijske istine i želje da ostvare pomirenje.
  2. Odlučno odbacujemo tvrdnju prema kojoj ratni zločin izvršen u Srebrenici jula meseca 1995. godine predstavlja zločin genocida. Navedena kvalifikacija, izvedena uprkos nepostojanju genocidne namere kao konstitutivnog elementa zločina genocida, a čije je odsustvo prema zaštićenoj grupi muslimana u Bosni i Hercegovini više puta utvrđeno, logički je neodrživa i predstavlja grubu političku zloupotrebu jedne jasno definisane krivičnopravne kategorije.
  3. Ratni zločin u Srebrenici neophodno je posmatrati celovito, u kontekstu istorijskih činjenica, moralne osude i krivično-pravne odgovornosti za ratne zločine koje su muslimanske snage prethodno bile izvršile nad srpskim stanovništvom u Bratuncu i Srebrenici. Ovim se ne podrazumeva da se jedan zločin može pravdati drugim zločinima, već da sve žrtve jednako zaslužuju pravdu, pijetet i dostojanstvo, a izvršioci zločina zajedničku i nepodeljenu osudu i odgovornost. U tom smislu, težnja da se 11. jul odredi kao Međunarodni dan sećanja na žrtve u Srebrenici u suprotnosti je sa ovim osnovnim, civilizacijskim stavom jednakog vrednovanja svih ljudi i žrtava, nezavisno od njihove nacionalne, verske ili druge pripadnosti, jer se na taj način duboko poštovanje i dostojno sećanje određuje samo spram muslimanskih žrtava zanemarujući stradalništvo srpskog naroda.
  4. U aktuelnim i predstojećim geopolitičkim okolnostima, insistiranje na laži o izvršenom genocidu u Srebrenici otvara mogućnost ka daljim pritiscima na srpski narod na prostoru celog Balkana i ugrožavanju njegovih vitalnih nacionalnih interesa. Time što se srpskom narodu nameće krivica za nepostojeći genocid, stvara se mogući osnov za promenu izvornog Dejtonskog sporazuma, unitarizaciju Bosne i Hercegovine i posledično ukidanje Republike Srpske, što srpski narod i Republika Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, ne mogu da dozvole.