Fudbalska reprezentacija Jugoslavije odigrala je 18. maja 1939. godine svoju stotu utakmicu.

Za obeležavanje tog jubileja pozvana je u goste reprezentacija Engleske. Na stadionu BSK-a na Topčiderskom brdu u Beogradu (na mestu današnjeg stadiona Partizana), okupilo se blizu 35 hiljada gledalaca, što je bila rekordna poseta nekoj fudbalskoj utakmici na prostorima zajedničke države, „plavi“ su priredili senzaciju i sa 2:1 pobedili Gordog Albiona.

Poslednju utakmicu protiv Engleske u Beogradu (Srbiji, Jugoslaviji) Jugoslavija je odigrala 11.novembra 1987. godine u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Debaklu „plavih“ (1:4) prisustvovalo je 49.744 ljubitelja fudbala.

Na nedavno održanom Evropskom prvenstvu u Nemačkoj Engleska je pobedila Srbiju sa 1:0, a na tribinama stadiona u Gelzenkirhenu bilo je desetak hiljada navijača Srbije. Kada sam već kod „dvanaestog igrača“, tj. navijača, fudbalera Jugoslavije (Srbije i Crne Gore, Srbije) najviše ih je bilo u Rio de Žaneiru 142.429 (Brazil- Jugoslavija 2:2), a najmanje u Beogradu 10. juna 2019. protiv Litvanije 50 (i slovima pedeset).

U odlučujućim utakmicama za odlazak na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj utakmici Srbija – Crna Gora u Beogradu je bilo 25.884 gledalaca, dok je za poslednji meč na kom je „morala“ da se potvrdi viza za Nemačku (bio je neophodan bod) za domaćina izabran Leskovac(!?) gde stadion jeste bio pun, ali njegov kapacitet je 7.500 gledalaca.

Već desetak godina na utakmicama fudbalske reprezentacije Srbije nema navijača. Nema „kulta reprezentacije“, nema (nerealno) očekivanih rezultata, očajan kvalitet fudbala u Superligi (naši klubovi u evropskim kupovima ispadaju već u „sezoni kupanja“), neregularnost takmičenja (UEFA prijavila još jednu „sumnjivu“ utakmicu Čukarički – Tekstilac) i na kraju (ili pre svega) divljanje huligana (poslednji primer je bacanje topovskog udara na utakmici finala Kupa Srbije).

Ovih dana (7. juna) Srbija utakmicom u Tirani protiv Albanije počinje kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2026, tri dana kasnije „orlovi“ dočekuju Andoru, a u trećem kolu igraju (verovatno) odlučujuću utakmicu za prvo mesto, koje jedino garantuje učešće na Mondijalu, protiv Engleske.

Donekle i razumem da se protiv Andore igra u Zaječaru – treba popularisati fudbal i u tom kraju Srbije i, pre svega, opravdati uložene pare u izgradnju stadiona. Isto se naravno odnosi i za Leskovac, ali odluka da se na Lagatoru igra najvažniji meč u kvalifikacijma mi je, blago rečeno, čudna. Vrlo verovatno bi stadion Rajko Mitić bio poluprazan, ali bi stadioni u Novom Sadu, Nišu ili Kragujevcu bili dupke puni.

Priznajem, malo sam zbunjen, ali neko je lud ili nesposoban. Čelnici FSS (čitaj SNS) procenili su da na utakmicu protiv Engleske neće doći ni deset hiljada ljubitelja fudbala, ali ipak grade Nacionalni stadion čiji je, prema poslednjem planu, kapacitet 52.000 ljudi.

Da li se on gradi za održavanje koncerata Ace Lukasa, Jelene Karleuše, mitinge SNS, ili… Fudbalska reprezentacija Srbije nema toliko navijača. To se zaključuje iz odluke da se najvažnija utakmica naše nacionalne selekcije igra pred ne više od 7.500 gledalaca.

Živa Vekecki (Izvor: Danas.rs)