Čovek je jedinstveno biće u univerzumu. Ono što ga čini jedinstvenim nije njegova konstitucija, nije njegovo trajanje, nije čak ni njegov um. Čovek je jedino biće blagosloveno slobodom izbora. Sve mu je slobodno, iako mu nije sve na korist. Mene je uvek privlačila prva polovina ove biblijske mudrosti, jer sam se na prvi pogled zaljubio u slobodu, a ne u korist.

Čoveku je data sloboda da bira ne samo kako, gde i sa kim će da živi, već i da li će uopšte da živi. Veličanstvena je sloboda izbora, rajski plod, prometejski dar.

Ali, postavimo antitezu prethodno navedenoj anatomiji čoveka. Šta je čovek bez slobode, bez izbora, bez slobode izbora? Da li poništavanje slobode izbora, poništava čoveka u nama?

Potvrdan odgovor na ovo pitanje jeste glavna motivacija mog političkog angažovanja. Koristeći znanja medicinske nauke borim za postojanje i trajanje zdravog čoveka, vođen prvenstveno istinom koju ne treba dokazivati-zdravlje je najbitnije! Ali, zdravlje nije i ne može biti samo fizička ili fiziološka kategorija. Zdravi ljudi postoje i u zatvoru, mnogi zatvorenici uspevaju da očuvaju svoje fizičko i psihičko zdravlje. Ipak, volovi jaram trpe, a ne ljudi, Bog je slobodu stvorio za čoveka.

Zato sam se odlučio da kada odložim stetoskop i skalpel, u ruke uzmem mikrofon i pero i pokušam da preko masovnih medija širim ideju slobode. Ne treba objašnjavati da već trinaest godina nemamo ni slobodu, ni slobodne izbore, zato i moja medijska karijera traje gotovo jednako koliko i ovaj režim neslobode i neizbora.

Autor sam tri televizijske emisije na najslobodnijoj KTV televiziji u Srbiji – „Bez cenzure“ u kojoj kroz debatu različiti gosti imaju SLOBODU da iskažu i sučele svoje stavove, „Bez ustručavanja“ gde stavove gosta ispitujem i proveravam ja i „Skener“ u kojoj iskazujem svoje sopstvene stavove i nudim ih gledaocima na analizu i kritiku. Nije dovoljno imati samo slobodu govora, nužno je iznesene stavove ukrstiti sa neistomišljenicima i kroz argumentovanu debatu omogućiti javnosti da donese sveobuhvatni i iznivelisani zaključak.

Sloboda govora podrazumeva slobodu tržišta ideja. Danas imamo medijske kartele umesto medijskih agencija, sredstva propagande umesto sredstava informisanja. Kroz svoj medijski rad pokušao sam da pokažem kako je moguće dovesti ljude različitih ideja, sistema vrednosti, ubeđenja, političkog i svakog drugog opredeljenja i obezbediti im slobodu govora, ali uz obavezu provere istih tih ideja, vrednosti i ubeđenja. Jer bez suštinske i striktne provere iznesenih stavova i ubeđenja, ta sloboda se pretvara u propagandu, bez pravno regulisane konkurencije svaka ideja postaje dogma, svako ubeđenje indoktrinacija, pa se i sama sloboda govora pretvara u zatočeništvo monopola.

Sumiram svoj dosadašnji političko-medijski rad zato što osećam da u periodu delegitimacije režima nužna je legitimisanje njegovih protivnika. Ja sam protivnik Vučića jer je on protivnik slobode. U njegovoj Srbiji ne postoji nijedan oblik slobode koji nije ili ukinut ili sveden na farsu. Nije on cilj borbe, on je prepreka do cilja. Kroz iznošenje svojih stavova je pokušavam da osvetlim put do Srbije posle Vučića, jer pobeda počinje onog trenutka kada se naziru njeni obrisi, kada ih možemo prepoznati, kada ideja o slobodi polako postaje realnost.

Nemamo pravo da budemo umorni, odmaraćemo se kad pobedimo. Nemamo pravo da budemo sujetni, sujeta je dvostruki poraz. Nemamo pravo da odustajemo, odustajanje je prepuštanje pobede protivniku.

Dr Aleksandar Dikić

Ali, posle citata najvećeg srpskog lidera u 21.veku, citiraću najvećeg Srbina svih proteklih vekova. „Ne brini ti, brajko moj, da li će narod propasti i nestati, nego radi ono za šta si kadar. Ako svako radi ono za šta je kadar, narod nikad neće propasti!“

Ponovite ove reči uvek kada vas preplavi sumnja i razočaranje, kada ne umete sebi da odgovorite na pitanje ima li ovome kraja, ima li ova borba smisla, da li je ova borba vredna moje žrtve.

Početak odgovora na ova pitanja-sumnjalice dali su studenti.

Studenti su nova politička snaga u Srbiji, ona snaga koja vapi za slobodom i koja se bori za slobodu izbora. Ja nisam podržao studente zbog njhove mladosti, jer ne patim od krize srednjih godina, nisam ih podržao zbog njihove popularnosti, jer da trčim tamo gde je većina odavno bih bio u SNS-u, nisam ih podržao ni zbog ličnih ambicija jer sam zadovoljan i ovim što sam do sada postigao. Studente sam podržao jer su kroz sve svoje manifestacije, poruke, edikte klicali slobodi kao vrhunskoj ideji. Tu je tačka preseka studentske i moje putanje. Nadam se i duboko verujem da se ona završava u slobodnoj i normalnoj Srbiji. Zato sebi ne postavljam pitanja, već odgovore koje nosim u sebi koristim kao pogonsko gorivo da radim još bolje i više.

I nije uopšte vano da li ću ja dočekati pobedu koju isčekujem i kojoj se nadam. Važno mi je da budem na strani slobode, čak i onda kada je sloboda gubila od neslobode. A studentiće sigurno pobediti, sa mnom ili bez mene. Ja sam spokojan, jer će njhova pobeda biti i moja!

Dr Aleksandar Dikić