Bog blagoslovio te vaše crne uniforme i fantomke, kacige i kačkete nabijene na oči, vizire i tamne naočari. Prvo, ne vidi se krv. Tuđa krv. Drugo. Niko vas neće prepoznati. Ni roditelji, ni rođene žene, ni deca. Ostaćete sami sa svojim krvavim tajnama. Možda se nekad, posle trećeg piva, pohvalite nekom jaranu iz kordona kako ste onom šupku polomili nosinu ili onu prdaru otresli o asfalt, kako ste namerno uvrtali ruke i noge teroristima koje ste ubacivali u maricu. Komentarisaćete studentkinje, njihove gole noge i stomake, složiti se kako je sada lakše, lepše i jednostavnije kad ste u istom stroju sa kolegama iz Banjaluke i raznim krimosima, ako ništa, bezbednije je, dobro je što su i kratkovrati stanovnici teretana obukli vaše uniforme.
Tući ćete i hapsiti dete onog pekara kod koga kupuješ burek, izbićete zube vaspitačici iz obdaništa kod koje svako jutro ostavljaš svog princa, da ga ona čuva, hrani i priča bajke, isprskati suzavcem i nabiti na pendrek doktora koji ti je ocu operisao prostatu, ko ih jebe, to je bunt glupih i lenjih koji nisu umeli da se snađu. Tebi je dobro. Uživaš. I sve što uradiš u ovom trenutku, čini ti se da je zauvek nekažnjivo. Uhapsiš bez razloga, ne pokažeš legitimaciju, prebiješ, nakalemiš otpor prilikom hapšenja, pretnje po život jednog čoveka i jedne uže i šire familije, skineš uniformu, ako nisi u uniformi ne moraš ni to, i sa ortacima na fudbal.
Jedva čekaš sutra. Da lomiš, da se kurčiš, uživaš u oklopu koji si navukao na sebe i koji te čine neranjivim, da bezočno lažeš da su oni prvi počeli, iako snimci govore sasvim drugačije. Fantomka te štiti od vlastitih očiju, prezime sa uniforme i značku sa brojem si skinuo jer je tako rekao komandir. Ali to je protiv zakona i protiv pravila službe? Da, ali komandirova se ne poriče. Zato što je to njemu rekla ministarka koju on kara, a njoj je to rekao onaj koji ne kara a čija se, takođe, ne poriče. A to što ću ja da ti kažem da ovog trenutka braniš zlo i podlost, ludilo i bes, lopovluk i vlastoljublje, razbiće se kao šampanjac o novoporinuti brod. Nazovi to hormonalnom prdnjavom. Ti samo radiš svoj posao.
Šta si još učio u Kamenici? Tu si da štitiš i čuvaš, da se slabi u tvom prisustvu osećaju sigurno, da znaš ko je Pane Đukić i ko je bio prvi popečitelj vnutrenih dela u Kneževini Serbii, da silu koja ti je data ne smeš da zloupotrebljavaš, da i kada hapsiš, hapsiš ljudsko biće, da ne smeš biti istetoviran. Čekaj, pa kako je ovaj što u kordonu stoji pored tebe šaren kao kiosk, tu su i Lazar i Dušan i Ostrog i Gračanica. A da, on odrađuje neko razbojništvo, da mu se to skloni iz dosijea. Ne smeta ti ni to što znaš da je renta policajac, ne smeta ti ni to što si ga nekoliko puta hapsio. Dok je dilovao u gimnazijskom dvorištu… Ne smeta ni to što zajedno obogaljujete one koji samo hoće da žive u uljuđenoj državi, bez lopovluka i korupcije, bez diktatora… Ono najbolje što u ovom trenutku ova zemlja ima. Oni su teroristi.
Onaj iz Vlade, što svaku koju kresne ostavi u stanu od sto kvadrata, on se snašao, one o čije se guzove olupalo više jaja nego za kajganu u većem garnizonu a sad su u ambasadama i konzulatima, one ne smetaju, putevi i mostovi skuplji od himalajskih, ni to ti ne smeta, samo, jebiga, kad se ne bi rušili, ono što je radilo po staničnim restoracijama pa kupilo diplome i sad ministruje, ono što sruši crkvu da napravi burdelj, jebiga, oni što zidaju po parkovima, poklanjaju zemlju Arapima, ni to ne smeta, ne smetaju prodavci Kosova i one jadne Srbadije, tamo, na sad toliko dalekom Jugu, smetaju oni koji nude dobrotu, preobražaj, slogu i ljubav i koji su dovoljno i mladi i naivni da bi i praštali.
Muka je sokole što spavaš sa tim crnim kurtonom na glavi, što se briješ i umivaš preko te fantomke, čega se ti to, sokole, plašiš. Sad se malo odmori, pa sutra gde te bace. Da čuvaš brlog ispred Predsedništva, u Novi Sad, u Zemun. I gledaj da u maricu ubaciš nekog golobradog. Da mu se usereš u ceo život. Da se istraumira zauvek. Njemu pritvor nije navika kao tom tvom ortaku iz kordona.
Samo zapamti. Život nije što i poljem preći. Kad god kažeš da imaš neke planove, Bog se glasno nasmeje. Bivalo je i da su neki u gaćama išli sokakom. Pitaj oca. On se toga seća sigurno. Još si premlad da tuđu krv i suze nosiš na rukama i uniformi. I da znaš. Ako se ikad formira neka nova vlast, ti sigurno veruješ da neće, najviše kandidata biće za mesto ministra za osvetu i revanšizam. Samo što ovi mamlazi koje sutra budeš hapsio i tukao, to, srećom, neće dozvoliti. Moj sokole.
P. S. Otac ti poručuje da ove godine na slavu ne dolaziš.
Siniša Kovačević (Izvor: Radar.rs)
FOTO: Fonet/Zoran Mrđa
