Volela bih da čujem danas najavu Duška Radovića o ovom “novom Beogradu” koji nam je ostavljen i koji nam je stran… Sigurna sam da ne bi počela sa “Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.”
Nismo dovoljno inistirali i došli smo do toga da smo dopustili da nam istoriju, zelenilo, svu lepotu i duh grada u kojem smo rođeni kroje oni koje nije briga, koji ovaj grad i ne vole, koji ne razumeju istoriju i bili su loši đaci, dozvolili smo kič onih sa ružičastim naočarima, zavisnicima od kocke i narkotika, animir damama i prostacima sa prstima u nosu da nam objasne da ovo nije Beograd dobar za nas, da nam zelenilo i istorija nisu potrebni, da su to samo naše glupe uspomene, da će sad da bude “lepše, bolje, naprednije…”, da smo mi samo romantizirane budale koje nemaju osećaj za novac, moć i biznis…
Ukinuta je linija 2, ona kojom sam prvi put otišla sama do babe i dede. Briga je za to one koji su tu juče došli. Briga je prostaka kojem praziluk iz dupeta i dalje viri, ali zna kako se prave kombinacije.
Srušen je i Savski most koji ni Nemci nisu uspeli da sruše. Uništena i sravnjena sa zemljom prelepa zgrada Železničke stanice, puna istorije, sa koje smo bili praćeni na letovanja, izlete, kod rodbine. Uništeno je zelenilo i lepota Trga Republike i Terazija kao glavnog sastajališta svih nas iz raznih delova grada. Uništen je nekadašnji Bulevar revolucije sečom plantana kojim smo sa radošću šetali i jeli kuvani đevrek, mekike, indijanere… Uništena je zelenilo Slavije fontanom koja svetli i peva?
Proputovala sam mnogo, ali nigde nisam videla da neka vlast toliko mrzi svoj glavni grad. Nigde. Videla sam svuda u Evropi i svetu čuvanje, restauriranje i obnavljanje istorijski važnih delova grada i objekata… Videla sam i oduševljenost svih nas turista, ali i naših ljudi koji su govorili da je i nama samo još to potrebno da budemo svetska metropola…
A postali smo beton, imitirajući gradove bez istorije… Postali smo 0, jer smo dopustili nulama da nam objasne šta je za nas najbolje.
Aleksandra Šandor
