Biljana Lukić:
“On može da nas ovako batina još pet godina. Kod njega su naše pare, sila i oružje. Bez pomoći EU ne možemo.”
Tačka.
Ko misli da može drugačije – sanja nerealan san.
Ko viče: “Bravo studenti” iz fotelje da se malo nosi.
Roditelji, bake, deke, tetke, ujaci, stričevi, kumovi studenata znaju o čemu pričam.
Svaka noć je puna straha svaki dan pun strepnje.
“Nećemo propalu EU, oni su ga podržavali, uvek smo se sami borili za slobodu!”
Mi smo, braćo i sestre, okupirani.
Ništa manje nego 1914, 1941.
To što nas ne odvode u logore, pa na streljanje treba da zahvalimo geografskom položaju.
Da smo bliže braći Rusima ne bi čitali ovo što pišem. Čitali bi na primer o ludoj ženi koja je ubila svoju porodicu, pa sebe.
Svi bi znali da to nije istina, ali niko ne bi smeo to da kaže.
Aleksandra Ćurčić
