Vreme vlasti Aleksandra Vučića može se nazvati ličnim režimom u kome su sve državne i mnoge društvene funkcije stavljene u službu vladajuće stranke i njenog opstanka na vlasti po svaku cenu. Državna spoljna i unutrašnja politika ne postoje van konteksta stranačkog i ličnog interesa vladajućeg režima. Da pogledamo koji su to mehanizmi uz čiju pomoć Vučić vlada ovih 13 godina:
Koordinacija službi bezbednosti
Nikada ne treba smetnuti sa uma da je prva funkcija koju je Aleksandar Vučić tražio po dolasku na vlast 2012. godine bila koordinator svih službi bezbednosti. Tako je počelo korišćenje i zloupotreba službi bezbednosti u pravcu zaštite ne države, što bi trebalo da im je osnovni zadatak, već interesa vladajućeg režima.
Trgovina nacionalnim interesima
Sva ključna nacionalna i državna pitanja, a pre svega tema Kosova i Metohije, poslužila su isključivo za trgovinu sa zapadnim centrima moći, po modelu jedan ustupak za jednu godinu vlasti. Nikada u mirnodopsko vreme nismo izgubili više teritorije i nije učinjena veća izdaja nacionalnih interesa od onoga što je Vučićev režim uradio predajući Kosovo i Metohiju za opstanak na vlasti.
Međunarodna korupcija
Mora se priznati da je Vučić osmislio orginalan način međunarodne korupcije. Naime, on je – zarad podrške stranih centara moći i sa Istoka i sa Zapada – poklanjao srpske privredne i prirodne resurse, finansije i poslove. Jednima je dao nenormalne subvencije za njihove firme, drugima mogućnost da kupe strateške državne firme, trećima da izvode ključne infrastrukturne radove umesto domaćih firmi (po principu uzimamo kredit od stranaca plus njihove firme izvode radove), četvrtima litijum, petima ukidanje preostalih srpskih banaka kako ne bi imali konkurenciju…
Lažni patriotizam
Činovi direktne izdaje i prodaje srpskih nacionalnih interesa konstantno se kamufliraju pojačanim medijsko-marketinškim patriotizmom bez pokrića. Politika aktuelne vlasti više je politički marketing nego bilo kakva ozbiljna ideologija ili program. Izdaja na Kosovu i Metohiji, primera radi, pokriva se srbovanjem u Vojvodini ili slično.
Medijska moć
Apsolutna Vučićeva vlast bila bi nezamisliva bez apsolutne kontrole nad medijskim prostorom. Iz svih uticajnih medija sklonjeni su urednici i novinari koji su mislili svojom glavom, a najveće televizije sa nacionalnom frekvencijom potpuno su stavljene pod šapu vlasti i pretvorene u medijske odbore vladajuće stranke. Pozitivna propaganda u korist vlasti i posebno crna propaganda protiv protivnika vlasti traje praktično 24 sata dnevno kao neka vrsta stalnog medijskog bombardovanja.
Kontrola navijača
Navijačke tribine i pesme često su u poslednjih nekoliko decenija bili vesnici političkih promena. Da se to ne bi ponovilo Vučićev režim je veoma brzo krenuo u kontrolu nad vođama navijača i navijačkim grupama kako bi otupio oštricu kritike, posebno nakon izdaje Kosova i Metohije. Navijačke vođe su dobile velike poslove ili oslobođenja od zatvorskih kazni da bi bili lojalni vlasti.
Upotreba kriminalaca
Novi mehanizam je korišćenje kriminalaca u političkoj borbi, što do sada nije bio slučaj u srpskoj politici. Kriminalci vode lokalne odbore SNS, organizuju mitinge i batinaške odrede, prete i potkupljuju birače, a zauzvrat imaju slobodu bavljenja kriminalom i nalaze se na slobodi čak i kad imaju pravosnažne zatvorske presude.
Lažna levica
Najkorisniji deo opozicije, bez obzira da li to radi u direktnom dogovoru sa vlašću ili ne, jeste onaj ekstremno prozapadno-levičarski koji Vučićev režim neguje sa posebnom brigom jer samo u ogledalu sa njihovim konstantnim antisrpskim izjavama i akcijama ovi izdajnici sa vlasti mogu da glumataju patriote.
Lažna desnica
Mnogi napravljeni još u stara udbaška vremena, drugi dizajnirani u novom BIA formatu, u svakom slučaju podržani da glume opoziciju a zapravo su na klupi za rezervne igrače vlasti. U tom smislu njihova uloga je dvostruka: da prave gužvu na desnom spektru kako bi se sprečilo formiranje autentične srpske desnice koja nije pod kontrolom Vučićeve vlasti, dok sa druge strane uvek mogu da utrče na teren vlasti kao otvoreni saveznici.
Nameštanje poslova sa državom
Ne postoji više niti jedan posao sa državom koji nije pod kontrolom vladajuće stranke od republičkog do lokalnog nivoa vlasti. Svi tenderi i javne nabavke su namešteni za firme bliske vlastima koje potom deo novca od preplaćenih projekata vraćaju u partijsku crnu kasu.
Otvoreni konkurs za izdajnike i preletače
Konkurs za prelazak na stranu vlasti je uvek otvoren i svako preletanje se bogato nagrađuje državnim funkcijama.
Okruživanje ljudima bez integriteta
U svoje lično okruženje Vučić po pravilu prima ličnosti bez biografija i integriteta. Za opštu i prolaznu upotrebu dolaze u obzir i ljudi koji imaju neku biografiju iza sebe, ali se oni veoma kratko zadržavaju u vlasti i služe kao ikebane. Takođe, Vučić neprestano rotira ministe posle kratkih mandata i ne dozvoljava da se bilo ko duže zadrži na nekoj visokoj poziciji da ne bi slučajno postao uticajan. Najomiljeniji saradnici su mu političke krpe u vidu preletača koji mu duguju sve i koji mu verno služe jer bez njega bi bili niko i ništa, kao i brojni drugi stranački aparatčici sa kupljenim diplomama koji u normalno vreme nikada ne bi mogli da se nađu na društvenim pozicijama na kojima su se našli u vreme vladavine SNS.
Da bi se Vučićeva vlast pobedila moraju se poznavati pomenuti mehanizmi njegove vladavine. U većini njih vlast ne može imati konkurenciju jer se radi o zloupotrebi državnih resursa, dok za neke druge treba poznavati način njihove vladavine kako se ne bi uvek iznova padalo na iste fore vladajućeg režima. Srpskom pokretu Dveri može da služi na čast što se nikada nije prodao SNS-u već je neprestano razobličavao sve njihove laži, prevare, izdaje i lopovluke. Zbog toga je bio i ostao na udaru režimskih medija i službi, dodatno iz razloga što se u ogledalu jednog autentičnog hrišćanskog, konzervativnog, rodoljubivog i suverenističkog političkog pokreta kakav su Dveri najbolje ogoljuje vladajuća stranka koja je sve suprotno od onoga kako se predstavlja.
Boško Obradović, master politikolog i predsednik Političkog saveta Srpskog pokreta Dveri
