Ustani Srbijo 
Vučićev režim je Srbiji učinio mnoga zla. Teško je, s druge strane, setiti se šta je za ovu zemlju, makar u poslednjih 5-6 godina, s namerom uradio dobro. No, indirektno – verovali ili ne – nešto je baš tako učinio!
Veliki deo njenih građana oslobodio je od iracionalnih geopolitičkih „fobija“ i „filija“.
Srbi su se dugo ostrašćeno delili na one koji nekritički podržavaju Zapad ili Istok, bilo da se ranije radilo o SAD i SSSR-u ili u poslednjim decenijama EU, NATO, Americi, a na drugoj strani Rusiji i Kini.
Pri tome ne mislim na one koji su od lobiranja za neke od tih sila imali ličnu korist. Posao je posao. Govorim o našoj potrebi da, kao da se radi o sportu, emotivno i beskorisno navijamo za neku stranu zemlju ili grupaciju više njih.
Ljudi su se užareno raspravljali, od kafana do slava, oko toga da li su u pravu Rusi ili Amerikanci, ko će – Vašington ili Peking – imati globalnu prevlast u narednim godinama, te su na druge slične teme traćili vreme i nerve. A prečesto nisu polazili od toga kakvu će korist od neke od opcija imati Srbi i Srbija.
Zahvaljujući Vučiću – gle paradoksa – stvari su konačno počele da se menjaju u racionalnom smeru, tj. da Srbi sve češće gledaju svoja posla a ne da se besmisleno poistovećuju sa tuđim interesima i zbog njih međusobno prepucavaju!
Naš autokratsko-kartel režim ima podršku niza spoljnih sila kojima plaća reket (na štetu interesa naroda Srbije). One ga zbog toga podržavaju bez obzira na sramne postupke prema sopstvenim građanima. To je, posle nekog vremena kada je prepunjena čaša strpljenja mnogih Srba, moralo da izazove reakciju.
Tako je srpska nekritička rusofilija počela ozbiljno da jenjava. Mnogi nacionalno orijentisani pripadnici našeg naroda počinju da se pitaju: zašto bi nama toliko bili važni ruski interesi kada Moska podupire diktatora koji je izvršio kosovsku veleizdaju? OK, razumemo, Rusi gledaju svoja posla, ali što onda mi da se uzrujavamo zbog njihovih interesa?
Isto važi i za Zapad. Nemalo naših zapadnofila u EU ili NATO varijanti, počinju da sumnjaju u demokratske namere onih u čije, na rečima, visokoparne vrednosti su se dugo kleli. Ako oni koji su im delovali kao rasadnik demokratije igraju na opskurnog autokratu, zar je normalno da u njih veruju srpski poklonici liberalne demokratije?
Sve rečeno je logično i lekovito. Naravno, za one koji imaju koji gram mozga u glavi ili nisu banalni Vučićevi propagandisti. Oni koji to jesu – „čude se“. To im je zadatak.
Kao „naivno“ ne shvataju zašto sve više dojučerašnjih rusofila kritikuje Kremlj zbog njegovog pozitivnog stava prema SNS političkoj mafiji ili što toliko tzv. natofila već neko vreme napada Vašington jer godinama Aleka bez demokratije a ne samo Kosova, tapše po ramenu i tretira kao progresivnog političara.
Režimski lažovi ubeđuju neuke da nešto nije u radu sa onim Srbima koji odbacuju svoja neproduktivna geopolitička uverenja zbog besa na Vučića, a ne sa njim, jer izdaje, pljačka i omalovažava, državu koju je kao predsednik dužan da štiti.
Nema veze. Neka ti „dobri“ ljudi rade svoj posao. I moralni otpad od nečega mora da živi. Bitno je drugo, a to je da se Srbi konačno oslobađaju geopolitičkog balasta.
Krajne je vreme da i mi postanemo normalan narod koji o spoljnoj politici misli u kontekstu sopstvenih interesa, a ne „večne“ ljubavi ili mržnje prema inostranim faktorima.
Ničija nije gorela doveka. Otići će sa vlasti i prevarant Vučić. Važno je da onda ne zaboravimo geopolitičke lekcije koje smo, u vezi sa odnosom velikih sila prema nama u svetlu njegove spin diktature, naučili. I da se ubuduće dosledno postavljamo pragmatično, praveći spoljnopolitička partnerstva vodeći računa isključivo o svojim nacionalnim – kako teritorijalnim i vojno-političkim, tako i ekonomskim te identitetskim – stremljenjima.
Nema nama ništa bez nas i zato ne gledajmo jedni na druge kao na dušmane zbog tuđih geopolitičkih interesa. Srbija može da ima samo jednu istinski prijateljsku naciju: Srbe (u političkom smislu, što obuhvata sve građane Srbije, bez obzira na etničko poreklo, kojima je stalo do njenih interesa)!
Dragomir Anđelković
